Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO DA NE KAŽEM – ŽIVOT NIJE STAO

ŠTO DA NE KAŽEM – ŽIVOT NIJE STAO

0

Mediji, društvene mreže, telefonske poruke – sve je ovih dana preplavljeno savetima, upozorenjima, preporukama…..I sve su to neki stručnjaci koji su u vreme ove ili one epidemije upozoravali, neki koji su još pre 20 godina znali šta će se danas događati, neki koji i sada znaju šta će biti…….puca glava svakog ko se upusti u proučavanje svega gore navedenog, a onda počnu da pucaju i živci.

Sledi i bezbroj (naravno neproverenih) saveta mnogih „sa iskustvom“, koji nam preporučuju kako da se ponašamo, šta da jedemo, šta da ne jedemo, šta da pijemo, kako da spavamo, održavamo higijenu……Ako sve to iščitaš, i pokušaš da u stvarnom životu primeniš – shvatićeš da ti preostaje samo da se zaključaš pod stakleno zvono (naravno sam) , da tamo ne jedeš niti piješ, ako ikako može da pereš ruke na 5 minuta i čekaš da sve prođe. Naravno, pod ovakvim okolnostima, nećeš dočekati, jer ćeš umreti od gladi, a ne od virusa.

Bogami jutros čitam i voće i povrće treba prati sapunom, kao i ruke. Sakloni me Bože šta više neće da se pojavi, i kakvih saveta neće biti. Lično mislim da je najbolje voće i povrće staviti u veš mašinu na 90 stepeni. Šalim se, naravno.

Sledi nova vrsta prepadanja stanovništva, na društvenim mrežama razume se. Svaki novi smrtni slučaj je sumnjiv, pokojnici postaju sumnjiva lica, niko danas ne može da umre od druge bolesti, ili jednostavno da umre – a da mu se ne prilepi koronavirus, i ne izrazi sumnja da je imao virus, ali nikom nije rekao. Slede raspredanja, dodavanja, oduzimanja i – PANIKA.

Ma hvata li nas to panika, ili nas je već uhvatila? Biće da jeste, dobar deo građana jeste. Panika začinjena našom neodoljivom željom da se u sve razumemo i o svemu možemo da diskutujemo…..širi se jednako kao i virus. Valjalo bi je nekako zaustaviti, ali kako? O tome ovi naši epidemiolozi koji se sastaju svakoga dana, ne govore. Ni reč da kažu o

stanju duha našeg naroda, koji je i u normalnim okolnostima pod pritiskom raznoraznih nedaća, bio načet. Sada može samo da bude uništen. Niko ne govori o psihološkim, mentalnim problemima svakog pojedinca. Virus je opasan, ali i ova vrsta problema je opasna. Stanje duha koje se prenosi na druge i širi neverovatnom brzinom, jer je tlo pogodno.

I, koliko god zbog toga kritikovali naš narod, ne možemo a da mu ne progledamo kroz prste. Iz prostog razloga jer je preko grbače prevalio svakojake nevolje i nedaće, jer ga je mnogo toga udarilo po glavi i džepu, jer mu je svega dosta. I zato što je ovaj napaćeni narod taman bio stigao do neke tačke na kojoj mu se (barem razumnima) zasvetlela neka tačka na kraju tunela, do tačke na kojoj se približavao vrhu, samo ruku da pruži i pronađe spas – kad, oćeš đavola. Stigne korona i vrati te na sam početak strahovanja.

Upravo iz tih razloga treba se kloniti svega što je suvišno. Suvišnih informacija, suvišnih priča, suvišnih naklapanja, i suvišnih u našim životima filozofa, koji bi da nam pomognu u teškim trenucima.

Što ne bismo pokušali da slušamo šta nam stručna lica kažu, da se ponašamo po njihovim uputstvima, da pokušamo da budemo razumni, koliko god nam bilo teško. Pokazali smo da možemo da budemo disciplinovani, pokazali smo da umemo da se ponašamo po pravilima i uputstvima u vanrednom stanju…..ajmo da pokažemo da nam je i razum na svom mestu, i da neće da se pomuti pod pritiskom kojekakvih suludih informacija.

Jer, kada sve prođe – a proći će – razumni ljudi će biti potrebni ko lebac. Zato što život nije stao, on se je samo na trenutak zaustavio. Da iskoristimo taj mali predah, kako bi mogli da u nastavku putovanja budemo drugačiji, zarad sebe, ali i zarad drugih.

15.novembar

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde