„Srbi nisu ubice kao što su prenosili zapadni mediji“ rekao je zamenik urednika francuskog „Figaroa“ Žan Kristof Bison.
Bison, koji je dobitnik „Bele golubice“ Tesla Global Foruma, postao je član Društva novinara Vojvodine. Pristupnicu je potpisao u prostorijama tog novinarskog udruženja.Francuski novinar je rekao da je učlanjenje u DNV doživeo kao nagradu za novinarski posao koji radi više od 23 godine.
Podsetio je da je jedan od prvih članaka koji je napisao i koji je bio posvećen Srbiji, bio onaj o groblju francuskih vojnika, kada je, kako kaže, bio fasciniran na koji način su ljudi u Srbiji održavali to groblje i time pokazali kakav je odnos Srbije prema Francuskoj.
„Shvatio sam da postoji jedna velika ljubav između Srbije i Francuske i poželeo sam da tu ljubav uzvratim time što sam se vraćao u Srbiji i radio novinarske priče“, rekao je Bison.
Kaže da je novinarskim tekstovima o Srbiji želeo da pokaže istinu o Srbima i Srbiji.
„Moj novinarski posao koji sam obavljao i u Srbiji nije bio da se bavim propagandom i politikom, nego da pokažem ono što sam video na licu mesta, a to je da istina o Srbima i Srbiji nije jednostrana. Srbi su 90-ih godina predstavljeni u zapadnim medijima kao ubice, kao oni koji samo ratuju i ubijaju. Želeo sam da pokažem pravo lice Srbije i učlanjenjenje u Društvo novinara Vojvodine smatram nagradom za posao koji radim““, rekao je francuski novinar.
E, to je ono što sve vreme pokušavam da vam kažem.Dok se ljudi sa strane koji nas malo, ili nikako poznaju, vremenom
menjaju upoznavajući nasi i o nama govore istinu, mi se uporno svakodnevno branimo ćutanjem, ili što je još gore napadima na sebe, ulagujući se drugima i podilazeći im ko zna iz kojih razloga.
Bison je video Kosovo i događaje tamo, i promenio mišljenje o nama. Arno Gujon živi sa nama, pazite Francuz koji je postao Srbin i život posvećuje dokazujući istinu o Srbima pred svetom…..Dok oni, i njima slični sve to rade, mi pucamo sebi u glavu. Naše Žene u crnom demonstriraju ulicama Beograda tražeći od države da prizna da je genocidna, da srpski narod stavi na lomaču i namakne mu omču oko vrata. Žene u crnom i njima slični predstavnici srpskog naroda pljuju po Srbiji, dok tuđinci Srbiju brane, poznavajući je bolje od nas.
Nije poenta u tome da mi treba da lažemo svet i da se samokritički ne osvrnemo na sebe, i svoje greške. Poenta je u tome da sebi ne pripisujemo krivicu, koja ne postoji. Poenta je da branimo ono što je naše, kao što to čine drugi, braneći svoje. Poenta je da u ovakvim situacijama svi treba da budemo na istoj strani, zvali se vlast ili opozicija. Jer ovakve stvari više nisu stvar politike, stvar su odbrane nacionalnih interesa i nacionalnog bića.Stvar su časti i obraza.
A mi se prodajemo. Prodajemo se za sitne pare glumeći nekakve demokrate iznad demokrata, praveći se pametni kako bi se ušlihtali nekome ko nas, po di foltu ne voli i ne podnosi, samo nas upotrebljava zarad ostvarivanja svojih interesa. Mi pomažemo onima, koji nam ne misle dobro. I što je jako važno u priči – mi mrzimo jedni druge. Više mrzimo jedni druge, no što nas mrze oni, koji su protiv nas.
Ako je to normalno, onda moje razmišljanje na tu temu nije normalno. Onda sam ja mimo sveta i ništa ne znam, i ništa ne osećam prema svemu, što je naše, zajedničko. Ne moje, i ne tvoje – naše.
Neće nas odbraniti Bisoni i Gujoni, koliko god se upinjali da nas odbrane. Ne mogu da nas zaštite od nas samih, ako mi po sebi pljujemo i sami sebe svrstavamo tamo, gde nam mesto nije. Neće nas niko odbraniti od nas, ako se sami ne trgnemo i počnemo da radimo za sebe, a ne za druge.Svi zajedno. Umesto što radimo jedni protiv drugih.
Ali nama je, kao što je to oduvek u istoriji bilo, lični interes iznad
opšteg. Mi ne mislimo na Srbiju, mi mislimo na sebe i novac koji možemo da zaradimo, prodavajući Srbiju. To se nekako zove, ali ja neću da ga imenujem. prosto mi je grozno da kažem da smo, ne genocidan narod, već samoubilački narod koji je sebi najveći neprijatelj, i kome spasa nema dok pištolj drži na svojoj slepoočnici. Niko ga ne može sprečiti da povuče obarač.
13.Juli
