Jutjuberka Kristina Kika Đukić oduzela je sebi život nakon mučne borbe sa sajber bulingom, odnosno maltretiranjem i nasiljem na internetu. Imala je 21 godinu i želela je, pretpostavljam, da bude poznata i slavna, da nešto uspe u životu, ali na pogrešan način.
U ispovesti na Jutjubu priznala je svojim pratiocima da su je svi znali po tome da je „promašila“ školu, a potom su je upoznali kao jutjuberku i gejmerku. Valjda je želela da im dokaže da, ako je promašila školu, nije i život. A kako bi drugačije devojka u njenim godinama mogla da razmišlja. Ukoliko joj neko, u razmišljanjima i opredeljenju nije podrška i ne pomaže joj da ne krene u život pogrešnom putanjom.
Ne razumem se ja mnogo u ovu modernu tehnologiju i moderna, nazovimo ih zanimanja mladih ljudi, kroz koja pokušavaju da budu na vrhu, ali da preskoče uobičajeno kretanje stepenik po stepenik, uključujući i eventualno promašene škole. Taman posla i daleko bilo da devojku, takoreći devojčicu, osuđujem zbog svega. Osuda ide na našu adresu, svih nas koji smo slepi pred ovakvim i sličnim pojavama i pretvaramo se kao da je sve to normalno, kao da je nekakav prirodni sled događaja koji prati savremene tokove života. Ma đavola jeste. Karcinom savremenog društva je to, koji će nam pojesti decu. Samo što mi odbijamo da otvorimo oči. Ne znam zašto, i ne znam iz kog razloga nastavljamo da bivamo slepci. Sve do trenutka, dok nekoga od nas ne strefi nešto slično. E, tada se nama mozak uključuje, ali kasno.
„Nasilje na internetu je svaki oblik nasilja koji nastaje upotrebom digitalnih tehnologija. Može se dešavati na
društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama i mobilnim telefonima. Ono podrazumeva slanje poruka putem interneta ili mobilnih telefona koje imaju za cilj povređivanje, uznemiravanje ili nanošenje štete licu koje ne može da se zaštiti. Dalje, uključuje vređanje, uznemiravanje, uhođenje, širenje nasilnih i uvredljivih komentara, slanje pretećih poruka, ismevanje. Osim ovog oblika sajber nasilja, koje se najčešće javlja kod mlaldih uzrasta od 10 do 19 godina, registruje se i zloupotreba podataka i fotografija i krađa identiteta“ – poručuju stručnjaci.
Bravo za stručnjake i sve ostale koji to gledaju i tako dobro razumeju, a sve vreme sede skrštenih ruku. Nije moguće da niko ništa ne može da preduzme, kako bi se ovakve pojave makar zaustavile, ako ne i sprečile. Nije moguće da nas ama baš ništa, što se drugoga tiče, ne zanima. Nije moguće da zlo ne može da se spreči, posebno kod mladih ljudi za čije smo odrastanje odgovorni, i od kojih navodno želimo da napravimo dobre ljude.
A nasilje uživo, sa kojim smo masovno suočeni, i nasilje na internetu mogu se događati uporedo. Pa ako već nasilje uživo još uvek, i pored silnih iskustava koja se tragično završavaju, nismo uspeli da obuzdamo, što ne možemo nasilje na internetu? Ono bar ostavlja digitalni zapis koji može da posluži kao dokaz prilikom njegovog zaustavljanja. Znači, nije nas bilo briga, i znači totalno odsustvo odgovornosti prema mladom naraštaju, koji je suočen sa nepoznatim opasnostima, u koje se olako upušta. A mi, matori, mrtvi ladni posmatramo kako nam deca padaju u dekadenciju, i uništavaju svoje živote. Sram nas bilo, da nas sram bilo!
E, ali se zato svi sada oglašavaju da ponešto kažu i u neograničenim količinama mudroserišu po tim istim
društvenim mrežama, koje su pojele Kristinu. Autonomni ženski centar, koji se bavi zaštitom ženskih ljudskih prava i žena od nasilja, mnogo žali zbog slučaja i upućuje saučešće porodici. Izvinjavam se, a kako se to bavi zaštitom ženskih prava? Jel se to radi kad neko umre, ili dok je živ? Ističu da je potrebno pružiti podršku drugim mladim devojkama, koje su jednako izložene kao što je bila Kika, i jačati im samopoštovanje. Ne rekoše kako i kada. I niko, ama baš niko, ne reče kako i kada sve ovo zaustaviti. I niko ne otkri uzrok bolesti, kako bi je lečio. Mnogo je lako filozofirati post festum.
A pre nego što krenemo sa prevencijom, ako uopšte ikada krenemo, mogu li se sankcionisati nasilnici na internetu? Oni, koji su je odveli u smrt. Mogu li oni biti kažnjeni, zarad nauka svim drugim bitangama koje se poigravaju tuđim životima na društvenim mrežama, praveći od sebe zvezde.
Devojke više nema. A imala je samo 21 godinu. Pogrešni koraci su je odveli u smrt, ali ne njeni pogrešni koraci, već naši. Svih nas koji smo prestali da brinemo o svojoj deci, nas pojedinačno i društva u celini.
A „žao nam je“ možemo da okačimo mačku o rep. Kome to treba sada?
11. decembar
