Glumac Uliks Fehmiu je, na otvaranju filmskog festivala FEST u Beogradu, uručio nagradu “Beogradski pobjednik” Miri Banjac, ali je govorio i o svom ocu, Bekimu Fehmiuu, čiji lik je zaštitni znak ovogodišnjeg festivala.
Uliks Fehmiu rekao je da je njegov otac iskreno mislio da umetnost može da promeni svet, da učini čoveka boljim.
– Vjerovao je da nam umjetnost daje moć da progovorimo u ime onih čiji se glas rijetko čuje… A onda je izgubio vjeru u čovjeka i u ljekovitost svoje profesije, kazao je Fehmiu.
On je podsetio da je njegov otac imao 51 godinu, koliko on sam ima danas, kada je odlučio da siđe sa scene i ode u tišinu.
-Odlučio je da se povuče iz javnog života u znak protesta protiv nacionalizma koje je zahvatalo ove prostore jer je znao da je mržnja najopsaniji virus koji se najbrže širi, a najteže zaustavlja – rekao je Uliks Fehmiu.
Znači li to da gubimo bitku sa mržnjom, i uopšte sa zlom? Izgleda da znači. Sudeći po ovom, a i mnogim drugim primerima iz običnog života, zaključujem da je baš tako. I mislim da ona narodna „Dobro na kraju pobedi”, više ne važi. Možda ponekad i tu i tamo, ali u načelu je dobro poslednjih više godina gubitnik. I zato je gospodin Fehmiu bio u pravu kada je digao ruke od borbe. I potpuno je u pravu kada kaže da je „mržnja najopasniji virus, koji se brzo širi i teško zaustavlja.”
Jer dobri ljudi i ljudi koji ne mrze danas ne uspevaju ništa da urade od svojih života. A znate li zašto? Ne zato što je mrzitelja brojčano više, već zato što su dobro organizovani i ništa ne prepuštaju slučaju. Drže se jedni drugih ko pijan plota, i deluju. Svakog dana, svakog sata i svakog minuta. Dobri ljudi misle da delima mogu da dokažu da su dobri. Malo sutra mogu. Nikoga nije briga i niko ne traži njihov proizvod. Na sceni su loši – oni koji mrze, muvaju, spletkare, grade sebe na lažima, tračarenju, opanjkavanju, prodavanju svega i svačega, pa i najboljih prijatelja, zarad vlastite koristi i statusa koji grade na lažima. Oni to, jednostavno, moraju da čine. Zato što nemaju ništa drugo u ponudi.
Dobri nude sebe i svoje vrednosti, ali nemaju razrađen marketing. Jer dobri se međusobno slabo udružuju, ne vide razloga za grupno delovanje u dobrom. Svako je za sebe dobar i svako se za sebe bori. Loši moraju da deluju kao grupa, zato što su šuplji ko prazno bure, a svi šuplji zajedno naprave priču, i ostvare svoje ciljeve.
Najgora u svemu je mržnja, a loši ljudi se upravo mržnjom koriste. Bilo na nacionalnom planu, bilo u poslovnim i prijateljskim odnosima, bilo u ljubavi u krajnjem.
Nesreća je u tome što je sve više onih, po dobru poznatih, koji dižu belu zastavu, predaju se i ćute. Ćute po nekim ćoškovima, posmatraju, krste se i sablažnjavaju, ali ostaju u ćoškovima, nastavljaju da ćute i……..život teče dalje.
Sve, počev od ratova, pa do najsitnijih stvari uzrokovali su „mrzitelji”, kako ih ja zovem. Mrzitelji koji sve mogu i sve im se može. Pa neka je i tako, ali pod uslovom da ostave one druge na miru i ne dotiču njihove živote. Ne, oni vole da njima bude dobro, a da drugima bude loše, jer samo tako mogu da opstanu i žive. Mržnjom se hrane i mržnju neguju, onako, iz hobija, bez ikakve koristi.
Prepadosmo se od korona virusa , njegove rasprostranjenosti i širenja u svetu. O virusu mržnje niko da prozbori. A on će nas ubiti, polako ali sigurno. Korona, ili slični njoj izmišljeni virusi, sigurno neće.
03.Mart
