Učesnici protesta „Jedan od pet miliona“ obeležili juče sedam godina „od kada je preminula“ demokratija u Srbiji, jer je toliko Aleksandar Vučić na vlasti „vešto menjajući pozicije“.
Preminula demokratija, kažu. Da bi preminula, trebalo je najpre da bude živa. A je li živela, ne rekoše učesnici protesta. I kada je živela? I kako je izgledala ta njihova demokratija? Da nisu , možda, one “crne trojke” ili tkz krizni štabovi kojima su proterivali s posla sve što nije njihovo, demokratsko? Da nije, možda, maltretiranje neistomišljenika na poslu, samo zato što su “njihovi”, a ne “naši”? Da nije demokratija lepljenje raznoraznih etiketa svima koji nisu “demokrate”, pozivi na lustraciju, žal za 6-tim oktobrom, koji se nije dogodio, a ni dan danas ne znam šta bi bilo toga dana, da se dogodio. Dobro ne bi bilo, sigurna sam, za sve one koji nisu tada bili na “pravoj strani”.
Ima li toga danas, pitam današnje opozicionare? Briga me za Vučića, samo pitam…..ima li toga danas? Možda sam ja slepac koji ne vidi, ali istovremeno i čovek koji je sve “oblike demokratije” doživeo i osetio na vlastitoj koži. Stoga imam pravo da pitam: Ko je danas izgubio posao samo zato što nije SNS?
Na ulici, ispred kamiona odakle se obraćaju govornici, položene su u niz, ilustracije sa porukama kojima organizatori žele da pokažu da „Srbija za vreme vladavine Aleksandra Vučića propada“.
Ako su tolike demokrate, a demokratija podrazumeva i uvažavanje tuđeg mišljenja ako se ne varam, dakle ako su tolike demokrate – što onda ne pojave u tom nizu i ilustracije na kojima se vidi da Srbija napreduje? Pa da ja, i svi ostali građani, vidimo čega ima više – napredovanja ili nazadovanja. Pa da ja, i svi ostali izvagamo, i presudimo svojom glavom, a ne da nam se u glavu “sipa” ko da smo maloumni. I, kao što rekoh, briga me za Vučića, ali me i za one koji su protiv Vučića baš briga.
„Sedam godina nasilja nad istinom, institucijama, slobodnom mišlju, slobodom govora, nasilja nad svakodnevnim životom građana Srbije”, naveli su organizatori. Nasilje nad istinom? Pa što onda lažu? Slobodnom mišlju? Niko ih za to i ne pita, misle šta im padne na pamet, samo da je protiv. Nasilje nad slobodom govora? Pa zar može slobodnije od onoga što se na tim protestima izgovara, a da nikome ne fali ni dlaka s glave?
Organizator želi da podseti da je „u najobičnijem građaninu moć“ i da je „dužnost svakog slobodnog pojedinca da se usprotivi svakom ko njegovu slobodu ugrožava“ i da „kritički misleći uzurpatoru stane na put“. Evo, ja recimo želim da se usprotivim. Odmah i ovoga časa, svima onima koji hoće da me podučavaju kako treba da se usprotivim i sačuvam svoju slobodu mišljenja. To važi i za gore navedene koji misle da je ispravno samo ono što oni misle. Pri tom, briga me za Vučića.
„Kratak je put do (zatvora) Zabele, tamo će biti poslednja stanica gde će zasedati Glavni odbor Srpske napredne stranke i Vlade“ rekao je novinar Srđan Škoro.
On je dodao da će se takvima suditi na Terazijama, kod česme, da „čuju zašto narod pati“.
I neko bi da te natera da slediš ovakve demokrate? Ma briga me za Vučića, ali za njih me tek briga. Rekoh sebi – neću nikada više o njima, ali oni svojim postupcima prosto mole, osveže ti sećanja, iziritiraju živce, izbace te iz takta……..jer ti vređaju inteligenciju. Pa prosto ne mogu, a da ne kažem – srećan put svima, koji misle da su gore navedeni budućnost.
28.Juli
