Dom zdravlja Niš već dve i po godine organizuje akciju otvorenih vrata za mamografske preglede, koji se obavljaju sredom od 7 do 19 časova i subotom od 7 do 13 sati. Od početka ove godine urađeno je oko 4.000 skrining mamografija, a iz Radiološke službe podsećaju da je ovaj pregled važan jer može da otkrije promene na dojkama koje se ne mogu uočiti drugim dijagnostičkim metodama, i to pre pojave bilo kakvih simptoma.
Dr Nikola Jerkan, šef Radiološke službe Doma zdravlja Niš, ističe da je mamografija jedan od najvažnijih preventivnih pregleda, jer omogućava rano otkrivanje promena, uključujući mikrokalcifikate veličine svega jedan do dva milimetra.
„Mamografija je jedan od najbitnijih preventivnih pregleda koje mi obavljamo na nivou celog Doma zdravlja, pa i same službe radiologije, gde sa minimalnom dozom zračenja možemo da vidimo mikrokalcifikate, odnosno promene koje nijednim drugim pregledom ne možemo da uočimo i time značajno preveniramo pojavu karcinoma”, rekao je Jerkan.
Povećan broj pregleda u Domu zdravlja
Od ukupnog broja obavljenih pregleda, između pet i šest odsto nalaza bude suspektno, što ne znači da je kod svih tih žena potvrđen karcinom, već da su potrebne dodatne dijagnostičke procedure. U Domu zdravlja se takvi nalazi najpre dodatno proveravaju ultrazvučnim pregledom, a pacijentkinje se, u zavisnosti od procene i potrebe, upućuju u Univerzitetski klinički centar Niš na dalju dijagnostiku.
Jerkan navodi da je broj mamografskih pregleda značajno povećan u odnosu na period od pre tri do četiri godine, kada je godišnje rađeno između 2.500 i 3.000 pregleda. Smatra da je tome doprinela veća svest žena o značaju prevencije, ali i dostupnost mamografa u drugim zdravstvenim ustanovama i mobilnog mamografa UKC Niš.
Kada treba početi sa mamografskim pregledima?
Kada je reč o uzrastu u kojem bi žene trebalo da počnu sa mamografskim pregledima, Jerkan objašnjava da se ranije kao ciljna grupa najčešće navode žene od 50 do 69 godina, ali da se granice danas pomeraju, jer se karcinom dojke otkriva i kod znatno mlađih i kod starijih žena.
„Granice se pomeraju. Nekada se mamografski pregled radio za žene od 50 do 69. godine. Mi sad imamo karcinome, ne kod žena, nego kod devojaka, i imamo i kod žena koje su preko 75 godina. Tako da je pravilo, da pravilo ne postoji. Ne postoji više nikakvih granica i ono što treba. Žene koje imaju pozitivnu porodičnu anamnezu, gde su majka, tetka, baka imale neki karcinom, neophodno je da što pre počnu sa preventivnim pregledima. Takve žene bi po pravilu trebalo da krenu već sa 45 godina da rade jednom u dve godine mamografski pregled”, savetuje Jerkan.
On upozorava i da žene ne bi trebalo da čekaju pojavu bola ili drugih tegoba kako bi otišle na pregled, jer rani karcinom dojke najčešće ne izaziva bolove. Upravo zato mamografija ima poseban značaj, budući da može da otkrije promene koje nisu opipljive i ne daju nikakve simptome.
„Kao i svaki karcinom, pogotovo u dojci, to ne boli. I onda žena kad nama dođe ovde na pregled, bilo ultrazvučni ili bilo koji, kaže: ’Pa ja imam bolove’. Mi uglavnom kažemo: ’Ne brinite se’. Sve što je loše u dojci, nažalost, ne boli. Naglašavamo to, nažalost. Jer mi čekamo sve do tog nekog simptoma da se nešto pojavi, da nešto zaboli. Karcinom dojke ne boli. Pogotovo ovi karcinomi koje mi detektujemo na mamografiji”, istakao je šef Radiološke službe.
Strah od zračenja ne bi trebalo da bude prepreka
Kao jednu od čestih prepreka odlasku na mamografiju Jerkan izdvaja strah od zračenja, ali naglašava da je doza zračenja tokom ovog pregleda minimalna i da ne bi trebalo da bude razlog za izbegavanje kontrole.
„Veoma senzitivna metoda, sa minimalnom dozom zračenja. To moram da naglasim našim pacijentkinjama, jer od toga baš bežimo i pozivaju se na dozu zračenja. Doza zračenja je minimalna. Daleko manja od rendgenografije pluća, od rendgenografije kičme, koje isto radimo svakodnevno. Tako da žene ne smeju da imaju nikakvih predrasuda prema tome”, poručuje Jerkan.
