U nekoliko srednjih škola promenom nastavnog plana u program je svrstan i izborni predmet „Jezik, mediji i kultura“, dok se u osnovnim školama u Nišu, o medijskoj pismenosti govori na časovima građanskog vaspitanja i srpskog jezika. Uloga obrazovnih istitucija prepoznata je od strane države, no problema u medijskom obrazovanju i dalje ima.
Gimnazija “Svetozar Marković“ nudi izborni program „Jezik, mediji i kultura“ uz još tri izborna programa, a na osnovu anketiranja učenika, odnosno ispitivanja njihovih interesovanja na kraju nastavne godine za narednu školsku godinu. Trenutno ovaj izborni predmet pohađa 254 učenika prve i druge godine od ukupno 446.
„Učenici na ovom predmetu uglavnom rade projektnu nastavu i u okviru svog rada na projektima posećuju medijske kuće, uče o različitim metodologijama medijskog diskursa, i izrađuju samostalne projektne zadatke i istraživanja medijskog prostora,“ rekao je Marijan Mišić direktor gimnazije „Svetozar Marković“.
No, prema rečima Ilije Milosavljevića, istraživača-pripravnika i doktoranda na Filozofskom fakultetu u Nišu, problema sa implementacijom ovog izbornog predmeta ima mnogo.
„Prvi problem je što je predmet izborni i traje samo 2 godine. Takođe, taj predmet predaju često ljudi koji i sami nisu stručnjaci za medije, kako bi im se upotpunio fond časova. Promene u medijskoj sferi su toliko brze da je potrebno konstantno biti upućen u njih i implementirati te promene u nastavni plan. Sa druge strane ni nema jasnog plana i silabusa koji bi osigurao da sva deca dobiju isto, osnovno znanje, o načinima na koji mediji funkcionišu.“
Milosavljević ističe i da je sam naziv “Mediji, jezik i kultura” preopširan i nedefinisan i može zanemariti značaj medija, i fokusirati predmet na jezik, stil, retoriku ili izučavanje kulture jednog društva, potkulture, nacionalni kulturni identitet i sijaset drugih tema koje jesu značajne, ali koje bi potisnule teme koje se bave medijima i medijskom pismenošću.
U OŠ „Car Konstantin“ se o medijskoj pismenosti govori na časovima građanskog vaspitanja i srpskog jezika
Jedna od važnijih tema koje profesori obrađuju sa đacima osmog razreda građanskog vaspitanja u OŠ „Car Konstantin“ jesu mediji u savremenom društvu.
„Ovde se učenici pripremaju da budu medijski pismeni i da mogu da razlikuju i kritički posmatraju sve teme i informacije koje su im danas dostupne. Uče da proveravaju izvore, uče šta je verodostojna informacija a šta je senzacionalističko izveštavanje,“ istakla je Aleksandra Srdanović, nastavnik građanskog vaspitanja.
Nastava je prilagođena osnovcima, te oni o kompleksnim pojavama u društvu uče kroz radionice prepoznavanja izvora vesti i namere onog ko piše vest.
„Jedan od zadataka je da jednu istu vest pronađu i uporede kod kuće iz više izvora. Drugi primer zadatka je da izaberu jedan događaj i na osnovu fotografije koje donesu treba da naprave scenario o tome šta se desilo. Svaka grupa daje svoj ugao gledanja, a posle se sprovodi analiza zašto je jedna grupa izvestila na jedan, a druga na drugi način.“ rekla je Aleksandra Srdanović.
Kako je funkcionalna pismenost osnov medijske profesor srpskog jezika Jelena Vasović ističe da je problem koji se javlja takozvano „instant“ učenje, jer je dopisivanje mladih uslovljeno skraćenim rečima, pa se dolazi do toga da deca ne znaju kako se pišu „neću“, „ne mogu“ itd.
„Medijska pismenost nije uvedena u naš program kao predmet, ali mislim da deca umeju da razliku medijsku pismenost od funkcionalne nepismenosti. Postoje deca koja izlaze iz osnovne škole pismena u svakom pogledu,a postoje i drugam ali to zavisi najpre od njihovih želja šta bi želeli da ponesu iz osnovne škole,“ istakla je Jelena Vasović
Pre reforme nastavnog programa u sklopu programa predmeta srpskog jezika se izučavalo i govorilo o novinskim tipovima izveštavanja. Promenama programa se ni u 5. i 6. razredu kroz ishode i gradivo ne pominju novinske forme vesti i izveštaj, a tek se u sedmom razredu govori o reportaži kao novinskoj formi.
Profesor srpskog jezika Anica Breberina Ćurić ističe da osnovce svakodnevno spremaju za novinsko izražavanje uz traženje suvišnih reči i traženja pogodnog izraza,kao i kroz analizu neknjiževnih tekstova.
„Mi ih učimo kako nas uči novinarski kodeks. Učimo na koja pitanja treba do odgovori vest i da bi ona najpre trebala da bude objektivna. Učimo ih šta je subjektivno, a šta objektivno. Kada deca napišu vest, ona je bez senzacionalizma. Zaista, kada pročitam vest koji deca napišu, iako siromašnog rečnika, ta vest je onakva kakva bi trebalo da bude.“
Velika uloga institucija i porodice
Prema rečima Ilije Milosavljevića uloga porodice i institucija u medijskom opismenjavanju mladih je ogromna.
“ Deca se i pre nego što pođu u školu susreću sa medijima, naročito novim digitalnim medijima. Roditelji tu moraju biti neko ko će im biti vodič kroz taj ogromni svet velikih prilika, ali i velikih opasnosti,“ istakao je Milosavljević i dodao,„naravno, mora se pretpostaviti da su i roditelji medijski pismeni. Danas se, usled nagle plime novih tehnologija neretko može naići na slučaj da deca barataju ovim novim medijima znatno bolje no što to čine njihovi roditelji. To je veliki problem. Može se reći da je dužnost roditelja da ovladaju novim medijksim alatima, kako bi ispratili i uslerili svoju decu kako da se kreću u tom medijskom svetu.“
Sa druge strane, obrazovne institucije imaju istu obavezu ali je njihova dužnost kompleksnija.
„Nastavnici, kao potencijalni stručanjci u ovoj oblasti imaju zadatak da “popune rupe” u znanju i veštinama upotrebe medija kod dece, i prodube postojeće. To mora biti prioritet u narednim godinama, jer se stvara sve veća disproporcijalnost između moći novih medija i znanja koje mi, imamo o njima. Ukoliko se pod hitno nešto ne učini povodom toga, kod budućih generacija će taj jaz biti još veći. A kada te generacije postanu roditelji i nastavnici, medijski nepismeniji nego mi danas, problem medijskog opismenjavanja mladih postaće nerešiv,“ zaključio je Milosavljević.
Nastavnik građanskog vaspitanja u OŠ „Car Konstantin“ Aleksandra Srdanović ističe da je poželjno i korisno da da profesionalci drže edukacije zaposlenima u školi jer medijska pismenost ne postoji kao takva u osnovnoj školi.
„Medijska pismenost je u osnovnim školama obuhvaćena maternjim jezikom, građanskim vaspitanjem i negde je indirektno provučena kroz mnoge druge predmete. U tom smislu vidim više ulogu profesionalaca kao edukatora i nekih dodatnih edukacija za sve nastavnike koji direktno ili indirektno imaju medijsku pismenost u okviru svojih predmeta. To se odnosi i na srednje škole jer u okviru novih izbornih predmeta imamo obavezne izborne programe sa predmetom „Jezik, mediji i kultura“ i mislim da edukacije koje pohađaju profesori i kasnije predaju te predmete nisu dovoljno kompleksne i broj sati jer je to relativno i mali broj časova,“ istakla je Aleksandra Srdanović.
Ovaj članak je nastao kao deo projekta “Medijska pismenost” koji je podržao Sekretarijat za kulturu Grada Niša kroz projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa u 2019. godini.
