Apelujem na medije da ne zloupotrebljavaju sve informacije do kojih dođu, odnosno da ih ne saopštavaju uvek, kako potencijalno ne bi doprinosili ometanju potere, pa i ugrožavanju života otete devojčice. Takođe, Policijska uprava Niš bi morala da stavi do znanja svim građanima da ne smeju da organizuju potere mimo nje, jer na taj način mogu potencijalno da kompromituju lokacije koje imaju veze sa krivičnim delom ili ugroze istragu, rekao je bivši zamenik Policijske uprave Niš Goran Barun za Danas.
Mediji se, naime, prethodnih dana utrkuju da detaljno i „sa lica mesta“ prate potragu policije za osumnjičenim i otetom devojčicom. Oni su najčešće saopštavali i u kojim selima, pa i kućama se potraga obavlja, a neki od njih i o planiranim policijskim akcijama i lokacijama.
Deo medija je objavljivao nezvanične informacije koje su se ispostavile kao netačne, a mogle su uznemiriti porodicu i javnost, poput one da je došlo do pucnjave vezane za otmičara i devojčicu.
Mediji u poslednje vreme ( a ovaj slučaj je drastičan primer), na delu pokazuju da ih nije uopšte briga za građane, kojima bi po logici trebalo da budu od koristi, već isključivo brinu o tiražu i profitu onih, za koje rade. Da napune džepove svijih gazdi, makar gazili i preko leševa.
Monika je, kažem, drastičan primer jer svojim izveštavanjem mogu, ukoliko je još živa, da joj život ugroze. Ali briga njih za Monikin život, brinu oni o nečem (za njih važnijem) od života.
Ovom prilikom se izvinjavam onim medijima ( a mali ih je broj) koji svoj posao profesionalno obavljaju , koji još uvek pamte šta je novinarstvo i novinarski kodeks, i ponašaju se kao novinari. Oni novinari starog kova, sa znanjem u glavi, sa ugrađenim moralnim kodeksom u sebi, i maksimalnom dozom obazrivosti šta se može a šta se ne može, šta se sme a šta se ne sme, šta je korist a šta je šteta od njihove informacije. Ti novinari su otišli u prošlost, kao zastareo i prevaziđen model novinarstva, koji nikome više nije interesantan i nikome više nije potreban.
Novinari su postali zabavljači, šoumeni, klovnovi…..sve samo ne novinari. Oni više ne daju građanstvu informaciju, oni su zaduženi po novim pravilima savremenog novinarstva, da građane zabavljaju, da im dižu adrenalin, da ih vode u neke nepostojeće svetove gde će im biti bolje, ili gde će moći da spoznaju užase života.
Novinari danas zaviruju u creva običnog čoveka, idu na svadbe i sahrane, zavlače se u postelje i intimu pojedinaca, kopaju po prošlosti ko islednici, pronalaze (očajnički tražeći) sve što bi nekoga moglo da okalja i stavi na stub srama, ruše sreću i podgrevaju tugu.
Očajni su ti “novinarski likovi” koji ispod obešenog čoveka pitaju majku “jel vam to bio sin jedinac”, na sahrani pitaju “jel vam teško”, na svadbama zaviruju u tanjire i pod suknju mlade………
Ali ovo, ovo oko Monike je čudo neviđeno. To utrkivanje da prvi saopštiš je li pronađen ranac, ćebe, jakna, danas čitam i gaćice pronašli…….blagi užas i beskrajna sramota za čoveka koji se zove novinar. Govorim samo o pravilima novinarskog zanata, pri čemu sam zanemarila štetu koju nanose potrazi za nestalom devojčicom.
I sve, ni manje ni više, nego zbog para. Zbog para koje će doći od tiraža lista ili gledanosti televizije. Pa nije važno hoće li dete biti živo ili mrtvo, važno je da si pomogao nekome da se “nafatira lovom” od tvojih bljezgotina i nakaradnog pisanja koje je, na žalost, postalo normalna pojava i uobičajen način novinarskog izražavanja.
Oni stari, “prevaziđeni i dosadni Novinari” imaju ovih dana mučninu u stomaku i stide se da kažu da su novinari, posmatrajući svoje kolege, onako nadobudne sa mikrofonima u rukama, kako izveštavaju narod o svakom detalju istrage i postaju, na neki način, saučesnici u zločinu.
Zato, kada čitate ove redove, smatrajte me beznačajnim piskaralom koje iznosi svoja zapažanja. Nikako nemojte pomisliti da sam novinar.
29.Decembar
