“Ako nemate šta da radite, radite na sebi. Tu uvek ima posla.” Ovo pročitah negde, i dopade mi se. I pomislih: Koliko je nas, koji ni temelj još nisu udarili, a gde je tek krov?
Gadljiva smo mi nacija na “samosvrtanje”. Na sagledavanje vlastitih grešaka i nedorađenosti, još manje na ispravljanje “istih”, što bi se reklo. Mi smo narod koji vidi samo tuđe greška i manjkavosti, narod u kojem svako misli da je savršenstvo od čoveka i sebi daje za pravo da “misli” o svakome, da svakoga kritikuje i pronalazi mu manu.
“Nisi u pravu”, najčešće je izgovarana rečenica u mnogim prilikama, u kojima narcisoidno mislimo da smo mi uvek u pravu. Pa neka neko proba da nam dokaže suprotno.
Toliko prostora kod svakog od nas postoji za “rad na sebi”. Počev od elementarnih stvari koje nismo naučili kada smo bili mali – da kažemo hvala, molim, izvolite ili dobar dan – pa sve do ponašanja u mnogim prilikama na ulici, u autobusu, u komunikaciji sa ljudima na bilo kom mestu, gde se nađemo. Skloni smo, recimo, da kažemo kako su svi šalterski radnici odvratni, i da primaju platu a ne rade ništa, a pri tom su i krajnje neljubazni. A kakvi smo mi prema šalterskim radnicima, jesmo li se ikada upitali. Koliko puta je svako od nas “zarežao” na onoga iza šaltera, smatrajući to svojim pravom. Jer taj, šalterski radnik, prima platu da bi podnosio mnoge nevaspitane i neuljudne likove. A sam treba da bude vaspitan i krajnje uljudan. Samo na tome kad bismo kod sebe malo poradili, bilo bi bolje.
Neiscrpne su mogućnosti za “doradu” svakog od nas, kad bismo se potrudili. Ono što mnogima nedostaje, može da se smesti u jednu jedinu reč: PRISTOJNOST.
Pristojni moraju da budu – političari, estradne ličnosti, voditelji, novinari, obični ljudi. Svuda i na svakom mestu. Posebno u medijima, u kojima je pristojnost umrla poodavno.
Možete li da zamislite kako bi sve izgledalo kada bi, primera radi, političatri bili pristojni i birali reči koje izgovaraju? Kada estradne ličnosti ne bi sebi dozvoljavale da u medijima “lupetaju” sve i svašta, smatrajući da je to njihova privilegija, kao zvezda. Kada bi novinari i voditelji birali reči, kada bi vodili računa o izgovorenom, kada bi bili pristojni.
Na žalost, teško je nekoga silom naterati da “radi na sebi”. Iako, ruku na srce, postoje mnogi koji to čine i pravo je zadovoljstvo biti u njihovom društvu.
Moj izbor je da se družim i sarađujem sa ljudima koji mi prijaju. Barem taj luksuz mogu sebi da priuštim. To je najlepši mogući osećaj. Biti slobodan i u glavi i u mislima je preduslov za svaku sreću.
A za sreću tako malo treba. Zato, radite na sebi, to ništa ne košta. A donosi sreću i vama, i onima oko vas.
29.Juli
