Srećni vam Božićni praznici, ja to tako najbolje umem da kažem i ne mislim da sam pogrešno rekla, ukoliko zaista želim da vam budu srećni. I praznici, i svi ostali dani u godini.
Mogla sam da vam sreću poželim i sa „Hristos se rodi“, i sasvim je svejedno (barem meni), ako je iz srca želim. Jer sve što ne ide iz srca, džaba mu bilo. Badava izgovorene reči i naučene rečenice, ako ih ne osećate i ako ih izgovarate ko datum rođenja i matični broj pred šalterom.
Neću ja o Badnjem danu i Božiću, milion je puta ponovljena ta priča od sveštenih lica, a i od nas običnih ljudi. Milion puta ponovljena, i bezbroj puta zaboravljena koliko sutra. Iz izgovorenih reči smo malo naučili, a rado bismo da se na velike praznike iskupimo pred Bogom i pred sobom, pokazujući kako nešto znamo i kako, samo zato što znamo, i život činimo drugačijim. A nije tako, pokazivali smo i dokazivali delima godinama unazad, da nije tako. Ostali smo isti, ako nismo postali i još gori i vazda se nadamo da ćemo, poštujući običaje, iskupiti sve nakalemljene usput grehe.
Zato kažem – srećni vam bili Božićni praznici, ako imate Boga u sebi, i ako ga poštujete pred sobom, a potom i pred drugima. Jer, biti dobar, ne znači dobrotu pokazivati svetu, već činiti dobro zarad sebe. I za to nam nije potrebna potvrda od Boga, potrebno nam je to osećanje koje, negujući ga u sebi, prenosimo nesebično i na druge.
Činimo li to? Činimo li, ne samo na Božić, već i svih ostalih dana u godini? Ne tako što ćemo učestalo posećivati crkvu, paliti sveće, krstiti se i moliti nekom nama nepoznatom biću, već tako što ćemo to biće nositi u sebi i poštovati ga svakog trenutka u svakom danu, čitave godine i celog života.
Crkva nije mesto koje će nas sa Bogom povezati, varaju se svi oni koji misle da su postali bolji poštujući praznike u pojedinim danima, slaveći slave i pokazujući pred svetom da su, eto, dobri ljudi. Te stoga, svo naše upinjanje poslednjih godina da se vratimo veri kroz ovozemaljske običaje, ne vredi baš mnogo. Ako svakodnevno delima pokazujemo da smo isti, samo smo se maskirali i pritajili, kako bi svetu pokazali da smo istinski vernici.
Danas je veliki dan, kažu crkvene knjige. Treba im verovati i ispoštovati taj dan kako valja, ne bismo li se trgli i učinili nešto za sebe. I sutra je veliki dan, i prekosutra i svih ostalih dana. Ništa se oni ne razlikuju bitno, ako hoćemo da nešto promenimo i ako hoćemo da budemo srećni i živimo u ljubavi jedni sa drugima. I sa sobom, naravno.
Lepe običaje imamo, pa ih valja ispoštovati na velike praznike. Neko ih je osmislio ne bi li nas prikupio zajedno, ne bi li nam nepisanim pravilima naložio da barem toga dana budemo ljudi, ne bi li nam usadio tu ljubav i dobrotu, ako smo je već usput odgurnuli i zaboravili u svemu što činimo.
Malo je sreće danas, ljubavi još manje, složićete se sa mnom. Ako ništa drugo, barem razmislimo danas o tome kako da je uvećamo i kako da je širimo svetom, kako da je pretvorimo u pandemiju dobrote, od vajde bi bilo.
Ako bismo to uspeli da ostvarimo, Hrist bi nam bio zahvalan, i sigurna sam da bi nam oprostio loše što smo činili, i nagradio dobro koje smo prihvatili na njegovom putu.
Nema tu neke velike filozofije, ovozemaljskog i onozemaljskog sveta, i jedan i drugi su isti. Treba ih samo razumeti i živeti sa njima, ne samo u ovakvim danima, uvek treba živeti kao da je Božić.
Rekoh na početku, ne umem ja bolje od onoga : Srećni vam Božićni praznici! Ne umam da se foliram i glumatam nešto što nisam. Umem jedino da negujem upravo tu dobrotu i ljubav u sebi i da vam je na današnji dan od srca podarim, uz želju da Boga i
Hrista pronađete u sebi, sve ostalo će samo doći. I sreća, i blagostanje, i mir u svetu, i dobrota koje smo toliko željni.
Reče naš patrijarh: Svet će biti bolji, kada mi postanemo bolji.
07.januar
