Nekadašnji NASA astronaut Danijel Tani govorio je u Naučno-tehnološkom parku Niš o životu i radu na Međunarodnoj svemirskoj stanici, rizicima svemirskih misija i budućnosti istraživanja Meseca i Marsa. Predavanje pod nazivom „NASA: Exploring the Unknown – The Future of Space Exploration” privuklo je veliki broj zainteresovanih, koji su imali priliku da čuju iskustva čoveka koji je u svemiru proveo više od četiri meseca.
Tani je tokom karijere učestvovao u dve svemirske misije, a u okviru Ekspedicije 16 proveo je 120 dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Izveo je pet svemirskih šetnji, ukupnog trajanja od gotovo 35 sati, i učestvovao u poslovima vezanim za izgradnju i održavanje stanice.
Govoreći o utiscima koji su mu ostali iz svemira, izdvojio je pogled na Zemlju, čija ga je lepota iznova oduševljavala tokom misija.
„Tokom svojih misija živeo sam više od četiri meseca u svemiru. Uvek me je iznova oduševljavalo to koliko je naša planeta Zemlja lepa. Kad god sam imao priliku da pogledam kroz prozor, iako smo se nalazili na visini od svega 400 kilometara iznad Zemlje, bio sam zadivljen njenom lepotom, bojama i teksturo. To me je činilo veoma ponosnim što sam deo ove planete, što pripadam tom svetu koji se nalazi ispod mene. To je bio moj najjači utisak”, rekao je Tani.
Jedan od njegovih glavnih zadataka tokom boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici bila je njena izgradnja. U tom periodu stanica se još sastavljala, pa je učestvovao u dopremanju i povezivanju velikog modula, kao i u drugim tehničkim poslovima neophodnim za njeno funkcionisanje.
„Tokom mog boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici, ona se još uvek sastavljala, tako da je moj glavni zadatak bio da učestvujem u njenoj izgradnji. Dopremili smo veliki modul, a ja sam pomoću robotske ruke učestvovao u njegovom spajanju sa stanicom. Nakon toga je trebalo obaviti sve što je neophodno da bi se modul povezao sa ostatkom stanice – sve instalacije, sisteme i druge priključke. Bavio sam se i naučnim radom, ali smo dosta vremena provodili i na održavanju stanice, jer je reč o veoma složenoj mašini”, pojasnio je Tani.
Govoreći o povratku ljudi na Mesec i budućim misijama na Mars, Tani je ukazao na planove NASA-inog programa Artemis, ali i na to da će za putovanje ljudi na Mars biti potrebno još vremena. Izrazio je nadu da će za života dočekati da ljudi hodaju po toj planeti.
„Kada je reč o ljudima na Mesecu, program Artemis predviđa da astronauti ponovo slete na njegovu površinu tokom misije Artemis 4. Pre toga sledi misija Artemis 3. Prema sadašnjim planovima, trebalo bi da bude realizovana krajem sledeće godine, tako da bismo povratak ljudi na Mesec mogli da očekujemo nekoliko godina nakon toga. Nadam se da ćemo do 2030. godine ponovo imati ljude na Mesecu. Do odlaska ljudi na Mars proći će još neko vreme. To je veoma dugo putovanje, ali se nadam da ću za svog života videti ljude kako hodaju po Marsu”, rekao je nekadašnji NASA astronaut.
Tani se osvrnuo i na opasnosti koje prate svemirske misije. Istakao je da astronauti ne zanemaruju rizike svog posla, ali da se oslanjaju na znanje inženjera i odluke ljudi odgovornih za bezbednost letelice i misije.
„Biti astronaut je opasno zanimanje. Imali smo veoma bliske prijatelje koji su izgubili život u nesrećama svemirskih šatlova, tako da smo svesni koliko je to opasan posao. Kao astronaut, imao sam poverenja u inženjere i rukovodioce koji su konstruisali letelicu i donosili odluke o tome kada ćemo poleteti u svemir. Verujemo da su šanse da sve prođe bezbedno dobre, ali smo svesni da je to opasno zanimanje. Prihvatamo taj rizik kao deo svog posla. Ne ponašamo se neustrašivo niti pokušavamo da pokažemo kako nas opasnost ne plaši”, naveo je Tani.
Pomoćnik direktora Naučno-tehnološkog parka Niš Ivan Pavlović najavio je saradnju sa Astronomskom opservatorijom Beograd i opservatorijom na Vidojevici, kao i mogućnost postavljanja teleskopa u NTP-u.
„To su neki prvi koraci koji se tiču velikog povezivanja nauke i privrede, jer u ovom kontekstu ne gledamo samo svemir i istraživačke kapacitete svemira, nego i sve one komponente koje se tiču elektronike, mehatronike, mašinstva, ekonomije, svih nekih propratnih elemenata koji se tiču istraživanja svemira. Ovde će biti u perspektivi, neće biti odmah postavljen, ali očekuje se da u narednom periodu imamo jedan teleskop, ali, sa druge strane, direktan link ka opservatoriji na Vidojevici, jer blizina od nekih 40 kilometara jeste ono što je jako bitno u tom istraživanju i povezivanju ove najveće opservatorije koja je u Srbiji”, rekao je Pavlović.
Kako je najavljeno, saradnja bi trebalo da omogući ne samo organizovanje događaja posvećenih svemiru već i razvoj istraživačkih projekata, uz uključivanje različitih tehnoloških oblasti i povezivanje nauke sa privredom.
