Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj ponovo je meta Mehanizma za krivične sudove, pravnog naslednika Haškog tribunala. Njemu je ovih dana uručen poziv za saslušanje o navodnom „kršenju pravilnika o neobelodanjivanju tajnih podataka i identiteta zaštićenih svedoka“. Osim njega, na spisku se našlo još i sedam sadašnjih i bivših članova tima njegove odbrane: Ljiljana Mihajlović, Ognjen Mihajlović, Miljan Damjanović, Marina Ristić, Nemanja Šarović, Marina Raguš i Miroljub Ignjatović.
Haški tribunal koji, uzgred budi rečeno, više ne postoji – sprema novu optužnicu protiv Šešelja, a u vezi sa objavljivanjem tajnih dokumenata tribunala i imena svedoka u njegovim knjigama.U Hagu će biti 1 jula, a lider srpskih radikala se po svom starom dobrom običaju grubo šali sa svima, pa i sa ovom izmišljenom tvorevinom s kojom se, ako se sećate, najgrublje šalio dok je bio tamo. Zato su ga i izbacili, mada im, po svemu sudeći malo nedostaje, pa bi opet da proćaskaju sa nekim, ko nimalo ne liči na njih. Dopada se on njima, samo neće da priznaju. Mazohistički im se dopada.
– Više od 50 knjiga sam objavio sa dokumentima Haškog tribunala. Ovo vidim kao pritisak na nas, a ne na Srbiju, jer po zakonu o saradnji se ne mogu isporučivati za nepoštovanje suda. Poziv sam primio iako nije bio uredan. Jedan dokument je bio na engleskom jeziku, a drugi na latiničnom pismu, ali bez svih znakova, jer verovatno nisu imali sva slova na pisaćoj mašini. Primio sam poziv jer nisam hteo da cepidlačim. Nameravam da odem tamo, nisam bio dugo.
Prema rečima Miljana Damjanovića, koji je takođe na listi, ovaj poziv je pokazatelj da Zapadu smetaju srpski radikali. Pa sad, ako ćemo pravo, Šešelj je već jednom rasturio taj Haški tribunal, daj Bože da ga sada dokrajči da više ne vaskrsava iz mrtvih i plaši ljude okolo. Radikali ionako smatraju da je to
nelegalan sud i da kao takav nema pravo da pokreće ovakve postupke. I sve što se događa sada smatraju farsom. A da je farsa svedoče i prljave igre Haškog tribunala, čiji su istražioci pokušali ovih dana da vrbuju Šešeljeve saradnike. Slali im mejlove, zvali ih telefonom i i zakazivali im razgovore. Slabo oni poznaju ovaj naš mentalitet, posebno radikalski. Šešeljevi radikali nisu čak ni odgovorili na mejlove, pa su se tako preko noći od „svedoka” sa kojima je trebalo popiti kafu i proćaskati, pretvorili u „osumnjičene”.
Iako je Srbija ispunila sve obaveze prema Hagu, u naletima pritisaka na našu zemlju, uvek se uz rukava izvlači nedovoljna saradnja sa sudom. Tako se u poslednjem redovnom internom dokumentu Evropske komisije o vladavini prava, između ostalog, Beogradu spočitava „konstantno javno preispitivanje presuda Međunarodnog suda za ratne zločine“, a zameraju se i javni nastupi osuđenih ratnih zločinaca. To su zamerili i Karadžiću i Mladiću, iako su oni u javnim nastupima „obdanište” za Vojislava Šešelja.
Te tako ne treba brinuti za Šešelja i njegov ponovni odlazak do Haga, u kojem je „stanovao” punih 12 godina. Dok im se nije popeo na glavu, obrukao ih pred svetom, pa ga oterali ko štetnog. Sada bi iznova da se malo igraju, zastrašujući Srbiju preko njega. Sve ostalo su uradili, pa traže i dlaku u jajetu. Da nam prišljemče, ako je to ikako moguće, još neko kršenje međunarodnog prava. Samo što Šešelj nimalo ne liči na dlaku, i ne spada u šupljoglavce koji će pokorno stajati pred haškim „mudracima”. Živa nisam, ne za njega, nego za njih. Baš im nije trebalo da se iznova brukaju pred svetom. A obrukaće se, živi bili pa videli.
27. maj
