Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO DA NE KAŽEM – NAMAJSTORIČAVI MAJSTORI

ŠTO DA NE KAŽEM – NAMAJSTORIČAVI MAJSTORI

0

Epa, neka mi sam još jednom neko zucne kako je žal za prošlim vremenima glupost, pa da mu istresem milion dokaza iz rukava – da nije. Ajmo, recimo, da krenemo od najprostijeg primera – od majstora. Običnih majstora koji treba da vam poprave veš mašinu, frižider, električni šporet, usisivač…….Kako dolazite do tih običnih majstora, gde su oni i ko su?

Nekada je dobar majstor bio na glasu. Ko dobar lekar, recimo. Svi su ga znali, preporučivali i obično poznavali po nadimku. Taj ti je znao sve. Pogleda, postavi dijagnozu, završi posao i aparat radi ko nov. Ko švajcarski sat, što bi se reklo.

Danas? Danas takvi, pod brojem jedan, ne postoje. Ideš od jednog do drugog, svako ponešto zna, a zapravo ništa ne zna, već te upućuje na nekog trećeg. Ne dao ti Bog da pitaš postoji li servis za taj tvoj, pokvareni kućni aparat. Kakav crni servis, mnogi za to nisu ni čuli. Lagano te hvata nervoza, jer ne spadaš u grupu onih koji malo pokvareni aparat mogu da bace, pa da kupe novi. A i ne razumeš baš najbolje šta ti ovaj „namajstoričavi majstor“ savetuje – da taj deo, koji ti je potreban potražiš na buvljaku, ili možda kod nekog starijeg majstora, kod koga se je igrom slučaja zadržao. I obavezno ti da broj telefona tog nekog. Gledaš ga „belo“ i ništa ti nije jasno. Dok te tako zamajava jedno mesec dana, izgubiš sve živce, podigneš kredit ili pozajmiš pare (ako imaš od koga, a najčešće nemaš), pa kupiš novi aparat. Ne zna „novokomponovani majstor“ da ti aparat popravi, ali zato u džepu ima nekoliko brojeva telefona nekih drugih majstora koji sve aparate prodaju po vrlo povoljnoj ceni. „Ganc novi, samo malo ogrebani“ inače im ništa ne fali. Donese ti taj novi aparat i pokupi onaj tvoj stari, uostalom šta će ti, ionako ne postoje delovi za njega. Ti srećen jer si „dobro prošao“, on takođe srećan jer je i on dobro prošao, pošto će tvoj pokvareni aparat da unovči. I tako se sve vrti u krug. Majstori nisu kao oni ranije što su znali da popravljaju i da od starog naprave novo, ali nije i da nisu majstori. Majstori su da strpaju pare u svoj džep bez bilo kakvog umeća i bilo kakvog rada. Majstori za „trange frange“ što bi se reklo.

I neka mi neko ponovi da ono nekada nije valjalo, a da ovo sada valja.

Majstor je nekada, bre, bio titula za poštovanje. Kad kažeš nekome majstore, to je značilo da mnogo vredi i da se s njim retko ko može uporediti. Ne dao ti bog da danas nekoga nazoveš majstorom, za bilo šta. Nacrniće te ko poslednjeg. To je sramota i u takve škole se više ne ide.Takve škole su za one siromašne i jadne koji nemaju kud, a i oni se snađu, pa pobegnu od majstorluka.

Čitam ovih dana – nema majstora za liftove. Svećom po Srbiji da ih tražiš – nema. A svi liftovi manje više pokvareni, o održavanju da i ne govorim. I što je najgore, niko neće za to ni da se školuje, iako je plata negde oko 1000 evra. U ovoj našoj jadnoj Srbiji, 1000 evra? Ali neće, taj će raditi i za 300 do 400 evra u vrh glave, samo da se zove menadžer, neki šef, a može i direktor da bude za 300 evrta. Šta fali? Ko zna da on radi za 300 evra, ali svi znaju da je direktor.

Drugačija sorta majstora se danas rađa. Ti vam neće popraviti ni frižider, ni šporet, ni veš mašinu, ni usisivač…..Ti i takvi umeju samo svoj život da poprave, koristeći vaše „rezervne delove“ za džaba.

2.jun

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde