Gradski Portal 018 – 22.06.2019
I vlast i opozicija bi hteli da novinari budu propagandno sredstvo politike, a zadatak novinara je da pozivaju političare na odgovornost i svojim radom doprinesu stvaranju uređenog društva. Što u prevodiu znači, i vlast i opoziciju. To se, međutim, ne događa. Nikada se i nije događalo, a mislim da i neće. Zato što sloboda medija, izreći ću jeretičku misao, ne postoji. Novinari uvek zavise od nekog – od vlasti, ili privatnog kapitala. Čiji si sluga, ko te plaća, njegova će biti prva – i tačka.
Malo mi je muka od rasprava i razmišljanja kolega novinara o slobodi medija. Ne znam šta znači sloboda medija u svetu, ali znam šta znači u Srbiji. U prevodu to znači da slobodno možeš da opleteš vlast ( po mogućstvu što više i što žešće) i da se staviš na stranu onih, koji se bora da sruše vlast. Opoziciju nije preporučljivo da diraš, jer si automastki stao na stranu vlasti i režimski si novinar.
Malo mi je muka i od priče o slobodi medija koja ovih dana izlazi iz usta niških novinara koji su slobodni da iskažu tolike neistine, da se čoveku naprosto smuči od bujice njihovih slobodnih razmišljanja. Prvo i osnovno, većina njih je sebi dopustila slobodu da se nazove novinarom. Pojedini žestoki komentatori o slobodi medija nekada i danas, postali su novinari pre dva i po minuta, te tako malo znaju šta je bilo nekada. A bogami i u ono danas se (sa raspoloživim novinarskim znanjem) malo razumeju. Drugi (takođe žestoki u pametnim mislima) su tada (nekada) radili za Glas Amerike ili Slobodnu Evropu, pa su stvarno mogli slobodno da popljuju svoju zemlju, a da im ni dlaka s glave ne fali. Treći su iza sebe imali uloženi kapital u svoj medij (bogzna čiji i odakle), pa nisu zavisili od vlasti u svojoj zemlji i lako im je bilo da protiv nje izgovore gomilu laži.
Ti i takvi novinari su nam prodavali priču o slobodi medija koja, po di foltu, nije moguća ni u jednoj varijanti nigde u svetu, ne samo kod nas. Mediji, da se razumemo, uvek zavise od onoga ko ih plaća. Da li je to država, privatni kapital ili neko deseti, neko mora da ih plaća, dileme nema. A taj koji plaća, taj diktira pravila, da se ne lažemo. Tako je svuda u svetu, tako je i kod nas. Problem je u tome što novinari ne žele to da utuve sebi u glavu. Gledano sa tog stanovišta, svi su plaćenici, ne samo neki.
Priča o slobodi medija je veoma kompleksna, a istovremeno mnogo prosta. Samo što mi novinari ne želimo da je prihvatimo na pravi način. Mudrujemo nešto, u zavisnosti od toga ko je mudrovanje naručio, optužujemo jedni druge, pravimo od sebe heroje tragajući za nekakvom nepostojećom slobodom, a svi smo zapravo u istom sosu. Svi smo nečiji plaćenici, a bogami u vremenu u kojem živimo – svi smo neplaćenici. Jer, novinarstvo zapravo više i ne postoji. Novinari su danas marketing agenti i svesni su toga. Pričom o slobodi medija samo očajnički žele da operu sebe pred sobom, a što je najtužnije u priči – to rade za male pare.
22.Jun
