Osmomesečni Gavrilo Đurđević iz Kragujevca, koji boluje od spinalne mišićne atrofije, otputovao je u Mađarsku na lečenje. Humanitarnom akcijom prikupljeno je 2 miliona 132 hiljade evra, što je dovoljno da se pokrije genska terapija najskupljim lekok na svetu, (zolgensmom), za analize pre I posle primanja tog leka, doziranje steroida, a ostatak troškova snosiće država.
Dan pre toga Ministarstvo zdravlja je obavestilo javnost da su, nakon razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, obezbešena nedostajuća sredstva za lečenje malog Gavrila.
Nema ko nije prikupljao novac za Gavrila. Počev od dece u Osnovnim školama, preko osuđenika u Kazneno popravnim zavodima, sve do pojedinaca koji su se pokazali kao humanisti do neba i van svih očekivanja.
Marko Prodanović sa Novog Beograda je prodao svoj auto i sredstva uplatio za lečenje ovog malog dečaka.
Oduševio me njegov gest, tim pre što Marko ima svega 30 godina, živi u stanu koji nije njegov, „prosečnim životom” kako kaže, i vozio je prosečan auto. Sve je u njegovom životu prosečno, osim duše koja je iskočila iz proseka.
„Zvučaće kao kliše, teolog koji priča o Bogu, ali stvarno sam ustao jedno jutro, to je bio petak i jednostavno sam znao to je to. Rekao sam ženi da ćemo pare od auta dati za Gavrila, a ona je rekla: `Može, super`“, prepričava Prodanović ideju da pomogne ljudima, koje nikada u životu nije ni video.
odanje,“Video sam njegove roditelje na televiziji, video sam da su pobožni i da su iz Kragujevca, gde sam ja išao u srednju
bogoslovsku školu. Sad kad sagledavam, ima tako nekih sitnica oni se prezivaju Đurđević ja slavim Đurđevdan, ali nemamo nikakve konkretne veze“, kaže Prodanović. Milosrđe je u osnovi u pravoslavlja, dodaje.“Gospod kaže -kad god pomognete bilo kome, meni ste učinili`“, citira teolog.
Gospod umešao prste preko Marka Prodanovića. Pa neka neko kaže da nema Boga. Marko Prodanović kaže da mu sada ostaje da se moli Bogu da se Gavrilo oporavi.
Milo, nekako, čoveku kada sluša sve ovo. Kada vidi da u Srbiji ima solidarnih ljudi i da bi oni, koliko sutra, zlu ne trebalo, pomogli svakome kome je pomoć potrebna. A moglo je sve to još bolje. Pa, recimo, da je nas 2 i po miliona poslalo samo po jedan evro, davno bi pare bile prikupljene i Gavrilo bi davno otišao na lečenje. Jedan evro, šta ti je to. Ništa, sitnica koje svako od nad može da se odrekne, čak i oni koji najmanje imaju. Jedan evro, koji izvadiš iz džepa, i kupiš nečiji život. Eeeeej, kako je to velika stvar. Veće nema od takvog gesta.
Znam, mali Gavrilo nije jedini ni poslednji kome će veliki novac biti neophodan da bi nastavio život. Tačno, ali ni mi nismo slepci da ne možemo da odvojimo taj jedan evro za život bilo kog deteta. Da se odreknemo jedne kafe, doručka, bilo koje gluposti, na koju trošimo pare, i kupimo život. Ako to nije dovoljna motivacija, ja ne znam šta je.
O onima koji mnogo imaju, ali to što imaju neće da daju, ne bih ovom prilikom. Nikoga danas ne možaš da nateraš silom da bude čovek. Pa ni njih. Njih ćemo pustiti da žive u svojim vilama, da se voze luksuznim džipovima i da nemilice troše pare na milion nepotrebnih gluposti. Može im se, nisu ih zaradili.
A mi koji jesmo, nama neće biti teško da da odvojimo jedan evro. Za sevap i dobro naše dece, tako razmišljaju hrišćani.
Neka nam Marko Prodanović bude uzor. On će sada peške, zbog Gavrila, i nije mu teško.
Jer kako reče -„Gospod kaže -kad god pomognete bilo kome, meni ste učinili`“. Pa ajd i delima da sledimo božje zapovesti, a ne samo paljenjem sveća, koje čak i onim gore navedenim milionerima, služi samo za pranje savesti pred Bogom.
27.maj
