Čuvena zbirka velike srpske pesnikinje isključena je iz programa za četvrti, a njen izbor poezije iz trećeg razred gimnazije. Naime Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja smatra da se zbirka Desanke Maksimović ne uklapa u „okvir epohe“.To je izazvalo lavinu negodovanja među piscima, kritičarima, prosvetnim radnicima, univerzitetskim profesorima, ali i običnim ljudima. Posebno među mladima, u čiji se “okvir epohe” Desanka navodno ne uklapa.
Članovi komisije Zavoda dugo su razgovarali o najzrelijoj zbirci poezije velike pesnikinje, „Tražim pomilovanje“, i zaključili da se „vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj“.
Stvarno? A zbog čega onda mladi na društvenim mrežama reaguju, otprilike, ovako:
“Hvala mojoj mami što mi je otkrila poeziju Desanke Maksimović kada sam bila mala. Od tada je ona postala jedna od mojih omiljenih pesnikinja. Kasnije sam Desankine pesme čitala i analizirala u osnovnoj i srednjoj školi. I dan danas rado pročitam „Strepnju“, „Opomenu“, „Prolećnu pesmu“, „Po rastanku“, „Takva sam ja“, onako za svoju dušu. Ovo je VELIKA SRAMOTA!!! Pa jel deca treba da čitaju pesme JK ili neke druge estradne „zvezde“ ???
Neće, dakle, biti da mladi Desankine pesme ne razumeju i da su one “vanvremenske”
“Napravili smo mesto za druge, Desanka Maksimović je veoma prisutna u osnovnoj školi.” “Fenomenalno” obrazloženje Zavoda za unapređenje obrazovanja I vaspitanja. Sve buduće generacije će učiti od nekih novijih pisaca, klasici će postati “vanvremsnski”, ako sam ispravno razumela. Neki “mudri ljudi” će praviti mesto za nove, bacajući na deponiju one, za koje više nema mesta, jer ih je “pregazilo vreme”. Po toj logici sve klasike je pregazilo vreme.
A ko je, umesto tih mladih ljudi, doneo odluku o vanvremenosti i je li ih neko upitao šta oni misle o Desanki?
„Prekrajanje književne istorije i nesumnjivih vrednosti srpskog književnog kanona preko sveukupnog dela Desanke Maksimović sa kojim treba da se upoznaju učenici 3. i 4. razreda srednje škole je, najblaže rečeno, delatnost koja pogađa u samo srce našeg identiteta“, rekla je Svetlana Šeatović, upravnica Desankine zadužbine.
Priređivač kritičkog izdanja zbirke „Tražim pomilovanje“ i dugogodišnji upravnik Zadužbine dr Staniša Tutnjević ističe da „ako je iko pesnik svoga vremena – onda je to Desanka“, te da je „svevremenost“ preporuka, pre nego smetnja, za ulazak u školski program.
“Ovaj, slobodno rečeno, književnokanonski skandal je kao visoka temperatura koja je naglo buknula da nas upozori na razorno delovanje pandemijskog virusa u našem organizmu” – kaže univerzitetski profesor Aleksandar Jovanović naglašavajući da je Desanki Maksimović, posebno zbirci „Tražim pomilovanje“, mesto u gimnazijskom programu.
„Putovao sam sa Desankom devedesetih godina na jedan od Vukovih sabora, u vreme one opšte euforije. Tad su svuda bile srpske zastave, nju su pozdravljali sa tri prsta i sa pesmama koje se dotad nisu pevale, a ona je otpozdravljala građanima koji su nas mimoilazili.
I u sred te velike euforije, kako smo bili u istim kolima, ona se u jednom trenutku sagnula prema meni i šapatom pitala: `Da li ćemo propasti?` Kad sam čuo da je izbačena iz školskog programa u Srbiji, setio sam se tog njenog pitanja. Još je simboličnije da je iz školskog programa izbačena njena knjiga `Tražim pomilovanje`. Ja veću propast ne mogu zamisliti…“ – reči su akademika Matije Bećkovića.
“Izgubili smo sluh za glas vekova, kao što se izgubi pamet i vid. Isto nam je hram i morska hrid, — svojih predanja ne znamo ni slova.”
Ovo je jedan od stihova iz Desankine pesme “Zaborav”. Pa, hoćemo li propasti? Hoćemo, ako smo “izgubili sluh za glas vekova……ako nam je isto hram i morska hrid”. Hoćemo, ako “iz svojih predanja ne znamo ni slova”.
7.jun
