Danijela Štajnfeld izmislila silovanje da bi dobila američki azil – kažu Novosti. A ja kažem – opa bato, zar je to moguće posle onolikih pisanija u novinama i priča i gostovanja na televizijama, u kojima je ispalo i poslednje perce iz jajstuka i rasulo se po svetu. A mi bili zadovoljni pričom, u koju smo se naravno uključili svim svojim raspoloživim mentalnim kapacitetima.
Novosti dalje pišu:
„Danijela je izmislila silovanje kako bi dobila američki azil. Prijava je više nego dovoljan dokaz. Jedino za azil po osnovu silovanja sistem ne zahteva dokaze ni utvrđivanje istine. Svojim filmom „Zaceli me“, Danijela je „opravdala“ stečeni azil i odužila se.
Ekipa novinara „Večernjih Novosti“ došla je do nekoliko osoba našeg porekla, koje žive u Americi i koje su vrlo detaljno pričale o iskustvima azilanata u toj zemlji i o saznanjima koja, po tom pitanju, imaju u slučaju Danijele Štajnfeld.
Jedna od njih rekla je kako poznaje još dve osobe sa teritorije bivše Jugoslavije, koje su dobile status azilanata: jedna na osnovu lažnog silovanja, a druga na osnovu lažne pripadnosti LGBT grupi, ali da te dve žene nisu nikoga optužile, ni pred zakonom ni u javnosti, već su iskoristile šansu da dođu do cilja, za razliku od Danijele Štajnfeld, za koju kaže da je izmislila priču o silovanju kako bi najlakše i najbrže dobila azil, a kasnije i državljanstvo, te da se poigravala optužbom u medijima i na kraju prijavila Branislava Lečića. Objasnile su i da postoje advokati u Americi kojima je azil „uža specijalnost“ i koji za naknadu od 3.000 do 5.000 dolara obezbeđuju sve neophodno klijentu za sticanje statusa azilanta.”
Opa bato, da kažem još jednom i pitam: A šta sada? Što niko drugi o ovome ne piše? Kako ćemo sada da sakupljamo ona perca, ispala iz jastuka, kad su se razletela na sve strane. I što uopšte da ih sakupljamo, kada sve to nije zanimljivo. Bilo je zanimljivo dok je Danijela do detalja opisivala čin silovanja, baš nam je bilo zanimljivo. Srušena koncepcija, upropašteno zadovoljstvo širokih narodnih masa.
Usput, ako je to uopšte važno, upropašten i život onog „siledžije” Branislava Lečića, za koga nije dokazano da je siledžija, ali smo ga mi „spalili na lomači”. I uživali, dodavajući ulje na vatru, kako bi bila jača. Glumičice su se javljale, pričale svoje priče, silovane i nesilovane, neke silovane u pokušaju jer je malo falilo pa da budu, ali nisu.
Ne branim ja Lečića, ne znam je li nekoga silovao ili nije, ali znam da je sramotno bacati ljagu na čoveka za nešto, što pouzdano nije dokazano. Okaljati mu obraz, a koliko do juče smo se oduševljavali njegovom glumom, žene su prevrtale očima opčinjene njegovom lepotom, bio je idol mnogim mladim glumcima……..i puf, nema ga. Zbog Danijele Štajnfeld koja je, po svemu sudeći, lagala iz interesa. A možda je usput iskoristila i priliku da se malo sveti. Vole to žene.
I opet kažem, ne branim Lečića, baš me briga za njega – iako je dobar glumac koga rado gledam – ali sam mnogo zabrinuta za nas. Nešto su se, mnogima, pobrkali lončići u glavi. I moralne vrednosti, i samopoštovanje….a o obrazu da i ne govorim.
Hoće li neko, ukoliko se sve ovo ispostavi kao tačno, da se izvini Lečiću? Nisam baš sigurna u to. Teško nama izvinjenja prelaze preko usana. A repovi se vuku i dalje. Pre par dana čitam: Branislav Lečić viđen na ulici u društvu žene. Naslov ko da je, Bože me sačuvaj, krenuo da je siluje iza ćoška. A čitam i naslov: Danijela Štajnfeld na dan izricanja presude Ratku Mladiću u Hagu izjavila „Silovao me je srpski ministar kulture”.
I vama, posle svega, ništa nije sumnjivo? I dalje mislite da je Branislav Lečić silovao Danijelu Štajnfeld i još poneke, koje su se sada sakrile u mišje rupe.
24.jun
