U centru Beograda ovog vikenda održan je 30. protest pod nazivom „1 od 5 miliona“, s kog su govornici pozvali na bojkot izbora ukoliko se ne ispune zahtevi protesta.
Građani kažu da razloga za protestovanje definitivno nema manje u odnosu na zimu, kad ih je na ulicama bilo više. Razloga za protestvovanje nema manje, ali kako vidimo, građana na ulici je manje. Ili ih mrzi da šetaju, ili im se oni koji su ih u šetnju poveli baš nešto naročito i ne dopadaju, ili su se pak u međuvremenu preračunali, podvukli crtu i skontalli svojom a ne tuđom glavom da je dva plus dva jednako četiri, a ne pet.
Građanima se, pored još nekih govornika, obratio i Nikola Jovanović, potpredsednik Narodne stranke koji je izjavio da su šestomesečenim protestima postavljeni temelji nove Srbije i da će opozicija, ako izborni uslovi budu fer i demokratski, nastupiti zajedno i pobediti.
„Nema šanse da ne pobedimo, ako izbori budu fer i pošteni. Ako predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić ne omogući fer i poštene izbore, svi ćemo ih bojkotovati, a on će se tako sam ispisati iz demokratskog života. Ostaće predsednik samo za one koji mu u Sava centru aplaudiraju kao da im život od toga zavisi“, rekao je Jovanović.
Opoziicija će, dakle, unapred znati hoće li izbori biti fer i pošteni, pa ako nisu, na njih neće ni izaći. Ja mislim da opozicija još sada zna da na izbore neće izaći, ne zbog fer izbora i poštenja, već zato što i u trenutku kada izgovara te reči pred narodom, zna da ne može da se nosi sa političkim protivnikom. Zna da mu ni do kolena nije, zna da nema oružje da ga pobedi, zna – da ne bi znala i šta će i kako će da vodi državu, ako bi ga kojim slučajem i pobedila.
Ulazimo u jesen sa velikim kapitalom – dogovorom građana, istaknutih pojedinaca i opozicije i više nema nazad – sistem mora da se razmontira i napravi novi, naveo je Jovanović. Još kada bismo znali s kojim se to
građanima opoziicija dogovorila, a lepo bi bilo I da se napravi poređenje sa građanima, sa kojima nije uspela da se dogovori.
Glumac Branislav Lečić poručio je Vučiću da ispuni zahteve protesta ili će, kako je naveo, Vučić ići sam na izbore.
Uz svu želju, slušajući pažljivo pojedine opozicionare, da dokučim koji su osnovni zahtevi, pošlo mi je za rukom da jasno razaberem dva: opozicija traži slobodne medije i slobodne izbore.
Gledam i slušam opoziciju i pravo da vam kažem, hvata me tuga. I nostalgija za prošlim vremenima. Vremenima u kojima je postojala neka vlast i kada je postojala neka opozicija, koja je s punim pravom tako mogla i da se zove. Pa su postojale velike opozicione stranke poput Demokratske, Srpskog pokreta obnove, Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije. Iza njih su se ređale neke ( u to vreme) sitne opozicione stranke koje su u poređenju sa današnjim bile krupnije od najkrupnijih. Pa su se pravile koalicije, pa su postojali planovi i zahtevi koji su bili jasno iskristalisani i za koje se je tadašnja opozicija borila. Pa su postojali povodi za izlazak na ulicu, kakav je bio krađa na izborima. Današnja opozicija kao najkrupniji povod navodi napad na Borka Stefanovića, predsednika jedne od sitnih Levičarskih partija, čije pravo ime narod i ne pamti. A trebalo bi da ga zanima (mislim narod), što je Borko Stefanović pretučen.
Drugačija su to vremena bila, složiće se svi koji su ih osetili, i koji su u to vreme znali šta je opozicija. I lideri koji su opoziciju predvodili, znajući odlično gde su krenuli i zašto, a bogami i kako da stignu gde su naumili. I stigli su, srušili su vlast jer su, u to vreme, bili sila koju podržava mnogo ljudi. Ne zalazim uopšte u detalje opravdanosti ili neopravdanosti rušenja vlasti u to vreme, ali kažem: opozicija je bila sila. A iza nje je stajao narod. Stajao je bez „dogovora sa narodom“ i bio je na protestima svakodnevno – i po kiši i po snegu. Danas
opozicija šeta vikendom, jer niko živ ne bi ni mogao da okupi narod svakodnevno, kako je nekada mogao.
Osim toga, ko će pametan krenuti da sledi čoveka sa testerom u ruci? I bez mape pred sobom, kako bi znao gde je narod poveo. Sve se radi nasumice, bez cilja ( osim jednog jedinog da Vučić nestane), bez objašnjenja : a šta ako stignemo tamo gde smo krenuli, šta imamo da ponudimo građanima, što je bolje od postojećeg. I da ispunimo ponuđeno.
Ipak je ovo borba Davida protiv Golijata koja ( barem u ovom trenutku) ne obećava da će Golijata baciti na zemlju. „Vikendaško šutiranje u cevanicu“ Golijat, po svemu sudeći, i ne primećuje.
1.Juli
