Gradski Portal 018 – 14.11.2018
Iva (11), Isidora (9), Strahinja (6), Anđelina (3) i mali Voin (10 meseci) neće biti izbačeni na ulicu! Dobri ljudi i „Blic fondacija“ spasli su im kuću. Anonimni donator platio je ceo dug, kompletnu zateznu kamatu i sve sudske troškove – ukupno 248 861 dinar – tako da je proces prodaje kuće na licitaciji obustavljen. U porodici Vukić ponovo nasmejana lica.
Ovo je vest koju vredi pročitati. I više puta, ako treba. Zato što je pravi primer da su čuda, uz malo napora i ljudske empatije, moguća. Kažem čudo, jer 248 hiljada dinara , zbog kojih kuća porodice Vukic umalo nije otišla na doboš, su male pare.
Za Vukiće velike da bi kupili sreću svoje petoro dece. A samo su želeli da kreditom pokrenu posao i žive od svog rada….Nisu se „snašli“, nisu mogli da vrate kredit, kamate narasle….u njihovim očima do neba. I napravile problem, u njihovom slučaju – nerešiv.
A onda se pojavila „Blic fondacija“ da pomogne, pa anonimni donator…..ostalo znate.
Ne znate, međutim, jednu sitnicu, jako važnu sitnicu koju su Vukići stalno spominjali. „Da nije Baneta, ničega ne bi bilo. Bane nam je pomogao na svim šalterima, u svim prilikama u kojima nismo mogli da se snađemo, u situacijama koje su nama strane…..evo danas je Bane izgubio 4 sata sa nama kucajući na mnoga vrata i otvarajući ih u naše ime“ – kazivao nam je Ivan Vukić svoju priču, vidno uplašen za sve što se može dogoditi sutra.
A Bane je Branko Janačković, novinar Blica, koji nije samo napravio reportažu o ovoj porodici, već je krenuo da nešto preduzme i, ako može, pomogne. Posrećilo se , eto, Banetu a i porodici Vukić.
Vukići su zahvalni donatoru, koji je otplatio ceo dug, kamatu i sudske troškove. Ali ne kriju I činjenicu da im se život promenio nabolje od kada je u akciji „Srce za decu“ „Blic fondacije“ objavljena priča o teškom siromaštvu u kojem odrastaju njihova deca. Počeli su da pristižu paketi sa hranom i garderobom od čitalaca, a dobili su i šporet „smederevac“, koji nisu imali i dva nova kreveta. Od Crvenog krsta stigli su im paketi sa hranom, a očekuju pomoć i u ogrevu… Zahvaljujući novčanoj pomoći Gradskog veća Niša, platili su dugove za komunalije, ali i tekuća dugovanja za hranu…
To je ta moć medija, ta sedma sila i novinarska veličina. Da pomogneš, da učiniš dobro, da nekome promeniš život. Malo se, ili gotovo nimalo, o ovoj “sorti” novinara govori. Veliki su oni sa ekskluzivama I pricama sa ratišta, o nesrećama, o intrigantnim stvarima. Ne kažem ja da nisu, veliki su i oni, ali ovakvi – poput Baneta – su veći. Zato što pomažu život, zato što donose sreću, zato što ulivaju nadu……..Jer, da nije bilo Baneta, ne bi bilo priče o Vukićima, niko ne bi znao njihovu muku. Osim toga niko ne bi “pogurao priču”……..i Vukići bi, možda, već bili na ulici. Sa petoro male dece.
Stvarno je malo potrebno za sreću. Tek toliko da se svi probudimo, pogledamo oko sebe I pružimo ruku da pomognemo jedni drugima. Ja tebi, ti nekom drugom, on trećem……nije teško, ali nam se neće.
Zato o Banetu, I sličnima njemu, valja pisati…… možda se kojim čudom zarazimo pričom.
14.novembar
