Haos u Srbiji: Ljig otvara dečiju kovid ambulantu, Čačak puni bolnice, Niš samo onkološke operacije Kovid ambulanta u Ljigu ponovo je uvela dvosmenski rad zbog velikog priliva pacijenata, dok za najmlađe pacijente sa simptomima na koronu postoji posebna dečija kovid ambulanta.
Na kovid odeljenjima čačanske bolnice trenutno je hospitalizovano 40 pacijenata .
Klinikama u okviru Kliničkog centra u Nišu naloženo je da zbog trenutne epidemiološke situacije obavljaju samo onkološke operacije i da na bolničko lečenje primaju isključivo pacijente kojima je potrebna hitna hirurška ili neka druga vrsta medicinske intervencije.
Oko nas broje mrtve: Hrvatska plus Slovenija skoro 60, Mađarska 70.
Nemačka opet beleži rekordan porast novozaraženih. Od juče na snazi nove restriktivne mere. Britanski premijer Boris Džonson uvodi Britance u novi „lokdaun“.
Italija uvodi policijski čas na celoj teritorji od 21 sat uveče do ujutro.
Odluka je doneta na sastanku vlade premijera Ðuzepea Kontea,a važiće na celoj nacionalnoj teritoriji.
Prevagnulo je insistiranje predsednika regija da tešku meru, koja može prouzrokovati socijalno nezadovoljstvo, preuzme na sebe centralna vlada a ne pojedine regije.
Nova mera predviđa zabranju interregionalnih kretanja, a svi oni koji moraju iz bilo kojeg razloga putovati ili biti na ulici nakon policijskog časa, moraju imati lićnu potvrdu o opravdanosti da budu izvan kuće.
Takođe nova mera predviđa smanjenje gradskog saobraćaja za 50 odsto, šoping centri će biti zatvoreni u dane vikenda, zatvaraju se muzeji, barovi, sale za video igre, izložbe.
Čitam sve ovo i još mnogo toga i već me hvata lagana jeza. Zbunjenost je jedini izraz za stanje u mojoj glavi. Pa jesmo li stvarno bili toliko neodgovorni u međuvremenu kada smo imali priliku da odahnemo ili je pak reč o ludom i perfidnom virusu koji se poigrava sa nama? Da smo bili „dobri“, da li bi se primirio? I šta, uopšte, znači disciplina u ovakvim uslovima kada se je virus raširio po celom svetu i prenosi se ko od šale? Da li smo mogli da sprečimo njegovu novu ofanzivu? Pojma nemam, a i kako bih ako pojma nemaju ni oni čiji je posao da imaju pojma.Jedan tvrdi jedno, drugi drugo. Jedan preporučuje, kao prevenciju, jedne mere – ostali druge. Jedan nas grdi, dok drugi podrugljivo gleda na virus i kaže da da to nije ništa, već da je nekakva „svetska zavera“.
Nekako bi, malo obrazovaniji ljudi, mogli sve to i da progutaju, smeste u glavu sve informacije, promućkaju ih razmisle. Pa čine ono, što misle da bi valjalo. A kako brate da sve ovo proguta običan čovek koji pojma nema ni šta je to virus, i šta može da mu se dogodi ako ne poštuje pravila.
I nije tačno da ih baš nismo poštovali. Jeste da smo se opustili, jeste da smo se malo relaksiranije ponašali, ali ljudi smo. Ljudi koji žive život i kojima nije jasno da taj život od marta naovamo, pa i ubuduće treba drugačije da izgleda. Otme se čoveku, zaboravi, hteo bi da bude isto ili makar slično kao što je bilo ranije, i po svemu sudeći upropasti stvar.
A život klizi neosteno i prolazi. Dan za danom, u išekivanju da se nešto dogodi. Nešto, što bi nas okuražilo i dalo nam snagu da sve to izdržimo, onako kako nam se kaže. Ništa, baš ništa se ne događa što na tako nešto ukazuje.
I opet kažem- lagano me hvata jeza. Strah od nepoznatog. Pusti ti velike svetske zavere. Ljudi umiru, oboljeva ih sve više, život se svima nama menja iz korena, kako da te ne hvata strah. A ništa, osim poštovanja preporučenih mera, ne možeš kao čovek da učiniš. Da pokušamo još jednom i to! Mislim, da strogo poštujemo mere, pa da vidimo hoće li biti drugačije. Ili se stvarno neko poigrava sa celim svetom? Možda hoće nešto da nam poruči, a mi ne razumemo? Kako god, i šta god – stavimo te nesrećne maske,poštujmo ono što nam se kaže, pa da vidimo. Čekanje nam je, ionako, stanje na koje smo navikli.
03.Novembar
