Leto je. U većini slučajeva ljudi mu se raduju. Posebno sada posle skoro dve godine apstinencije zbog korone. Mnogo mu se raduju oni koji imaju para, pa cele godine čekaju da odu tamo negde gde su zamislili, a gde do sada nikada nisu bili. Raduju mu se i oni koji imaju malo para, a uspevaju svake godine da naprave finansijsku konstrukciju, skrpe te pare…..i otisnu se na neko more. Pa neka je i van sezone, pa neka je to i Paralija, gde su bili već 10 puta. More je važno. I odlazak na more. Zarad sebe, ali i zarad drugih.
Raduju mu se i oni koji imaju kakav takav posao “za stalno“ kako se to kod nas kaže, jer kad imaju kakav takav posao, imaju pravo i na kakav takav odmor. Pa ili odu kod rođaka na selo, ili kod nekog drugog rođaka u inostranstvo koji se smiluje na njih pa ih pozove, ili u neku jeftinu banju, a dobar deo njih ostane kod kuće pa pozavršava neke poslove, koje inače ne može. I to je nešto. Ne ide na posao i na odmoru je, pa šta koga briga gde se i kako on odmara. Lepo zvuči kad je na odmoru.
Armija zaposlenih nema pravo na odmor, jer radi na crno. Ustvari, mogu oni da odu i odmaraju se do mile volje, ali za to vreme neće dobiti ni kintu. A kako se bez kinte ne može da živi, biraju kintu. I pretvaraju se da ne vole odmore.
Leti, posebno jula i avgusta, ne planirajte da završavate bilo koji posao, vezan za rad državnih službi. Naići ćete na odgovor „na odmoru je kolega, a samo on zna to da radi“, „dođite kroz tri dana kada se vrati“,“šalter nam radi samo od 9 do 11, odmori su“, „ Sad si našo po najvećoj vrućini da se maješ po šalterima, pa kome se sada radi“…….i tako dalje, i tako dalje.
Kafići opet rade, pa ako imaš para zauzmi busiju u nekoj hladovini i kuliraj ceo dan, ako hoćeš. Možeš da odeš i na bazen, naravno ako imaš para za ulaznicu (jer oni koji nisu otišli na more, nemaju para ni za šta), možeš da se šetaš, ideš u bioskop, u Nišku banju da uživaš na vazduhu, svašta nešto možeš……što nije more, ali prolazi kad nema bolje i kad se drugačije ne može.
Sreća te avgusta imamo Nišvil i Filmske susrete, pa i tamo možeš da se provedeš, i da se pretvaraš kako baš voliš džez, uživaš u njemu, a o filmovima iz naše produkcije da i ne govorimo.
Zamre grad jula i avgusta….jedni odlaze, drugi dolaze, i u principu se ništa ne događa u našim životima, životima običnih ljudi.
Ponekad pomislim, što se ovaj period ne proglasi neradnim, pa da smo načisto. Kao u Italiji, recimo. Tamo je Ferragosto, praznik Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina. Pada 15 avgusta kada cela Italija zastane na tren. Smatra se jednim od najvećih verskih i porodičnih praznika u toj zemlji.
Za Italijane ferragosto ne predstavlja samo taj dan, već i čitav mesec, koji oni najčešće provode u svojoj zemlji. U tom periodu plaže su preplavljene, gužve u saobraćaju neminovne, a vlasnici hotela, restorana i kafića zadovoljno “trljaju ruke”. U suštini, polovina avgusta predstavlja vrhunac turističke sezone. Tada su i cene turističkih usluga u tom razdoblju skuplje nego u ostatku godine.
Iako većina objekata tada ne radi, muzeji i suvenirnice, naročito blizu obale, su otvorene. U skoro svim mestima naićićete na pravu prazničnu atmosferu na ulicama i trgovima. Pored neizostavne muzike, dobre hrane i vatrometa, ovaj dan krase i razni umetnički performansi.
Nemaju ni svi Italijani mnogo para, ali za razliku od nas oni umeju da uživaju u onome što imaju. I ne pretvaraju se da rade, a ne rade.
I ne idu na skupa letovanja koja otplaćuju do narednog letovanja, i ne troše više od onoga što imaju, i ne kukumavče kada nemaju, samo život prilagođavaju sebi, a ne sebe životu.
Leto je, rekoh. Neka vam bude lepo, gde god da ste a ja žurim na onaj šalter što je juče bio zatvoren, jer se službenica danas vraća sa odmora. Pa da uhvatim red. I da uživam čekajući, ako se to može, i da zamišljam da sam u Italiji. Brani li mi ko da maštam na ovoj temperaturi, na kojoj se svakome živci pobrkaju u glavi, pa što bih ja bila izuzetak.
28.jun
