Počela je školska godina. Drugačija od svih prethodnih. Kako bi svi zajedno bili što bezbedniji, napravljena su pravila, važeća za sve škole.
Časovi će trajati 30 minuta, a odmori će služiti da se zameni pribor, sveske i udžbenici, i ode do toaleta.
Veliki odmori su za provetravanje učionica, a pauze između smena, za čišćenje i dezinfekciju prostora.
Prilikom dolaska u školu potrebno je da se svi drže propisane distance. Biće prilike da se s drugarima pozdravlja i grli a sada je potrebno da se održava međusobna distanca.
Kada se ulazi u školu stavljaju se maske. Dezinfikuju ruke i obavezno prolazi kroz dezo barijeru.Zadržavanje u hodniku minimalno, desna strana stepeništa je za penjanje, leva je za silaženje.Uz obaveznu distancu, razume se. A to je minimum pet stepenika.Ko se, slučajno, uhvatio za gilender, odmah na dezinfekciju ruku.
Maske se ne skidaju prilikom ulaska u učionicu, već tek kada se sedne u klupu.
Ovo su pravila vezana samo za ulazak u školu do sedanja u klupu. Ima ih još, koliko volite. Znači, jedna sveščica mora biti rezervisana za kurs „poštovanja pravila u školi u doba korone”. Ako ga ne savladaš, nema škole. Ima da sediš kući i učiš.
Šalim se, ne uzimajte zdravo za gotovo, jer – znajući đačku filozofiju – svi će ostati kod kuće da, kobajagi, uče.
Zamislite sada majku, koja ima troje dece koja polaze u školu. I svi su u različitim smenama.Ladno može da se oprosti od svog radnog mesta, da uzme odmor ili bolovanje, jer ni ono – što joj je sada zadatak – neće moći u jednom danu da postigne, a kamoli još i da radi.
Zamalo da zaboravim – roditelji treba svako jutro deci da provere telesnu temperaturu, oni koji dovode decu u školu ne mogu da ulaze unutra, već da ih doprate samo do ulaza…….i tako dalje, i tako bliže i mnogo je lepo kada se pravila pišu na papiru…….i još nešto da pitam. A kada deca sve ovo urade, jel im ostaje nekakvo vreme i za učenje?
Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja lepo kažu da je obrazovni sistem spreman za svaku opciju i da su ankete sprovedene među roditeljima pokazale da veliki broj dece želi da nastavu od 1. septembra prati u školi.
Ma žele oni, ko kaže da ne žele. Ali želje su jedno, a život drugo. Ko će decu da nauči ponašanju u školi, a i na putu do škole. Još važnije pitanje je ko će da ih „privoli”, ajd da ne kažem natera, da se ponašaju po propisanim pravilima. Izvinite, ja to ne mogu da zamislim ni u crtanom filmu, a vi me demantujte ako nisam u pravu.
Da nisam u koži ni roditelja, ni nastavnika, ni učenika.Jeste, ali mora se , reći ćete. Mora se, kažem i ja i po milioniti put pitam šta smo Bogu skrivili da nam se sve ovo dešava. I što je najgore – kraja mu nema. Ili se, makar, ne vidi. Pa mi nešto tuga oko srca zbog svih budućih generacija koje nikada neće okusiti lepote našeg odrastanja, detinjstva i posebno školskog života. Ne kaže se badava: Od kolevke pa do groba, najlepše je đačko doba. E baš će im biti najlepše uz sve ove zavrzlame, zbog kojih neće biti ni svesni da su krenuli u školu. Pre će biti da su krenuli u Institut Batut da proučavaju viruse.
1.septembar
