„Ne pada sneg da pokrije breg, nego da zveri pokažu tragove“. Tačno, da tačnije ne može biti. U ovoj nevolji, koja je snašla ne samo nas već i čitav svet, pojavljuju se oni koji i dalje ne odustaju od svoje duboko ukorenjene mržnje prema svemu i svakome, isplivavaju na površinu tipovi koji su uvek spremni da „gurnu prst u oko“, pojavljuju se iz nekih memljivih ćoškova „filozofi“ koji u sopstvenom životu ne umeju ni nos da obrišu, ali su zato kadra da „opravljaju“ državu, pa i svet ako ustreba.
„Papir trpi sve“, govorili smo nekada. „Društvene mreže podnose sve“, kažemo danas. A efekat je gori, jer nekadašnji papir je mogao da pročita ograničen broj ljudi, a na današnje društvene mreže može svaka budala da se prikači i seje mudrosti, diveći se sama sebi. Razume se, i privlačeći slične sebi kako bi „uvećali slavlje“.
Svaka čast svim pametnim i mudrim korisnicima društvenih mreža, koji ih upotrebljavaju kako bi saopštili neku, za narod važnu, informaciju, neki mudar savet, nešto što će u ovom periodu biti vajda za čitača vesti. Svaka čast, jer i toga ima ovih dana na društvenim mrežama u izobilju. Od strane svih, koji se trude da budu od pomoći. Sebi, drugima i državi.
Oni drugi, mrzitelji s početka priče, koriste priliku da i u situaciji u kojoj se ljudi plaše, oboljevaju, umiru……seju zlo i traže istomišljenike, kako bi zlo poraslo. Mrze Vučića i sve oko Vučića, to već znamo i ništa u tome nije novo. Naviklo se, pa i Vučić se navikao. Mrze, međutim, i mogo toga još što je u njihovim komentarima u toj meri neumesno, da čovrek može samo da se prekrsti i kaže „Oprosti im Bože, ne znaju šta govore“.
Vest o zemljotrsu u Hrvatskoj, probudlia nas je juče ujutru i bila začin vestima o koroni. Prva slika u mojoj glavi bila je: ljudi na ulici u situaciji kada ih teraš da uđu u kuću. Pa gde je pametnije biti? I kako bih se ja osećala u tom trenurtku na njihovom mestu i sa detetom u naručju kada znam da nemam gde da pobegnem? Ni napolje, ni unutra. A niko nije preporučio treće mesto za skrivanje. I u tom ludilu pročitam na društvenim mrežama „Ako im je šta su nam radili. Vidi Bog sve“. Zaboravljamo da Bog vidi, ali i čuje sve i da nas nije tako naučio. Uči nas da praštamo, uči nas milosrđu, razumevanju, ljubavi……….
Aman ljudi, ako ste već zaraženi mržnjom, ne hvalite se time! Sramotno je! Izolujte se i mrzite u četiri zida, barem sada imate priliku za to. Nemojte da trujete one građane, koji svom silinom i svim bićem žele da pomognu – delom, rečju, humorom i smehom, kada im možda do smeha i nije. Ne kvarite ono, što se samo po sebi ovih dana začelo! A začelo se – lagano se vraća empatija u ljude, polako postajemo (iako izolovani) bliži, sve više se slušamo i razumemo, nekako mi se čini da se ljudski rod polako vraća sebi. I onda stignu trovači ……..i što je najgore, iako su u maloj manjini, kadra su da upropaste sve što se u najgorim trenucima u svim ljudima rađa.
„Džaba ti sinko bure čiste izvorske vode koju imaš, ako ti samo jedna budala u bure sipa čašicu otrova. Ode sve u propast“ – govorio je moj deda, koji odavno nije među živima, ali su njegove mudrosti ostale žive u meni.
O takvima ovoga puta govorim, nadam se da ste me razumeli. I kao što iz mnogih izvora stižu apeli „ostani kod kuće“, evo i mog skromnog dodatka tome „ne veruj u sve što čuješ i pročitaš“. Jer koronu prati i virus mržnje, koji joj pomaže da opstane.
23.mart
