Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO DA NE KAŽEM – MISLIM DA DOBRO MISLIM

ŠTO DA NE KAŽEM – MISLIM DA DOBRO MISLIM

0

Najveća akcija sadnje stabala u Srbiji – „Zasadi drvo“, koja za cilj ima očuvanje zdrave životne sredine i održivi razvoj društvene zajednice, zvanično je započeta pre nekoliko dana konferencijom za novinare u Botaničkoj bašti, uz prisustvo brojnih predstavnika medija.

Akciju sadnje stabala pokrenuli su Adrija medija grupa i DM drogerije market, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava šume, JP„ Srbijašume“, JP „Vojvodinašume“ Pokreta gorana Srbije i Privredne komore Srbije.

Četvoromesečna kampanja „Zasadi drvo“, baviće se edukacijom i podizanjem svesti javnosti o značaju šuma, nakon čega će otvaranjem sezone jesenjeg pošumljavanja biti pružena prilika građanima da zasade svoje drvo, tokom jednodnevne radne akcije koja će se održati poslednje subote u oktobru, kada će biti zasađeno preko 50.000 sadnica širom Srbije.

Sjajna vest. Bolju nisam pročitala u poslednje vreme. Pa ako niste razmisljali o svojoj ekološkoj svesti, evo prave prilike da je probudite i da počnete da brinete o prirodi koja vas okružuje.

Jer, nemar može dovesti samo do još gore situacije, pa je važno trgnuti se i krenuti što pre prema pozitivnim promenama. Nažalost mnogo je onih koji prirodna bogatstva uzimaju zdravo za gotovo kao i drveće. Posebno mi, koji živimo u velikim gradovima u kojima nam je beton prirodno okruženje.

Većina drveća i žbunja u gradovima i naseljima je zasađeno ili iz estetskih razloga ili kao zaštita od sunca i u svrhu obezbeđivanja hladovine. Iako su ovo nesumnjive koristi, drvene biljke imaju i brojne druge benefite. Koristi koje nam drveće donosi se protežu od socijalnih, javno-komunalnih, onih vezanih za zaštitu životne sredine, pa sve do ekonomskih.

Uticaj drveća na ljude je često mnogo više od prostog uživanja u posmatranju njihove lepote. Kada se nađemo u šumarku,

okruženi drvećem, osećamo se spokojno i smireno. Kao da smo „kod kuće“.

Drveće u gradskoj sredini se može smatrati i nekom vrstom dodatka arhitekturi i građevinama. Pored toga što obezbeđuje privatnost, zelenilo ulepšava prizor, ali i zaklanja od neželjenih i osuđujućih pogleda.

Drveće menja okolinu u kojoj živimo tako što modifikuje klimu, poboljšava kvalitet vazduha, smanjuje zadržavanje vode na tlu nakon obilnih padavina, i donosi sa sobom životinjski svet. Sađenjem drveća i žbunja, razvijene i urbanizovane oblasti ponovo postaju prirodno okruženje koje odgovara pticama i drugim vrstama živog sveta.

Vrednost nekretnina okruženih zelenilom je za 5-20 % veća nego kada drveće nije prisutno. Iako zbog različitosti vrsta, veličina, oblika i funkcija pojedinačnih stabala i žbunja nije lako odrediti njihovu preciznu ekonomsku vrednost, ti benefiti su kako direktni tako i indirektni.

Drveće obezbeđuje brojne estetske i ekonomske benefite, ali zahteva i nešto ulaganja. Takođe, investicija u održavanje drveća će pomoći da se ove koristi isplate. Finansijske i koristi po životnu sredinu koje obezbeđuje mlado presađeno drvo su minimalne u odnosu na one koje donosi zrelo drvo.

Stoga je potrebno da ljudi budu informisani, pa i sami doprinesu u održavanju stabala i njihovom obnavljanju.

Zašto ja sve ovo govorim? Zato što smatram da to treba svi novinari da govore svakodnevno, da bi ljudi bili informisani. Da pokrenu ljude pozitivnim primerima, kako bi se i sami promenili, jer tako se razvija svest nikako drugačije. Da onim što je dobro i korisno za sve nas, ne samo učinimo dobro, već učinimo i duplo dobro…..da otrgnemo ljude od ružnih sadržaja, rijaliti programa i kojekakvih gluposti koje nas truju, i zagađuju nam duh. Te tako zasađeno drvo i briga o

prirodnom okruženju može da nam pomogne ne samo da zdravo živimo, već i da mirno živimo.

„Kada sve drveće bude posečeno, kada sve životinje budu izlovljene, kada sve reke budu zagađene, kada vazduh više ne bude za disanje, tek onda ćeš shvatiti da ne možeš da jedeš novac“ – stara je indijanska poslovica koja dokazuje da za formiranje svesti o značaju prirodnog okruženja nije potrebna velika pamet, posebno ne visoko obrazovanje. Samo razumevanje sveta i želja da se nešto za njega učini, jer time svako od nas ponajviše čini za sebe.

Ako zasadimo samo po jedno drvo -mnogo smo učinili za svet i sebe, ako jedno posečemo, šteta je destostruko veća. Priča o svemu ovome u medijima ne bi trebalo da bude dosadna nikome. Barem ja tako mislim, a mislim da dobro mislim.

9.Juli

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde