Gradski Portal 018 – 12.11.2018
Novinar – Emilija Ostijić Kaculj
Povodom, stogodišnjice od potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu niško Narodno pozorište u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom i gradom Nišom, održali su svečanu Akademiju pod nazivom “Čiji si ti, mali narode srpski”.
U programu su učestvovali glumci Niškog narodnog pozorišta i Akademskog pozorišta SKC-a Niš, Snežana Petrović, Dragiša Veljković, Miloš Cvetković, Uroš Milivojević, Branislava Ilić i Ivona Momirović. Iz studenkog kulturnog centra učestvovali su Akademski hor Studentskog kulurnog centra univerziteta, Etno vokalna grupa Akademskog ženskog hora SKC-a Niš, Akademski folklorni ansambl ORO SKC-a Niš i Veliki narodni orkestar SKC-a Niš i učenici 8. razreda osnovne škole „Učitelj Tasa“, Tijana Rabadžija i Jovan Nikolić.
“ Večerašnja akademije je posvećena svim našim precima koji su žrtvovali svoji budućnost zarad generacija koje su došle posle njih. Kraj Prvog svetskog rata je kraj jednog potpunog ludila. Posle Prvog svetskog rata i svih ratova kroz koje smo prošli sada živimo naš slobodni život. Akademija se sastoji od tekstova Vladike Nikolaja, stihovaDobrice Erića , gospođe Lisinac stihova koji govore o miru , pomirenju, o tome da su svi ti ratovi , poprilično uzalud, jer na kraju posle ratova svet nastavlja da živi normalni život a sprletom okolnosti mi živimo u svetu koji vrlo često ratuje na našu žalost i nesreću2, rekao je upravnik Narodnog pozorišta Spasoje Milovanović
U ime uprave grada Niša prisutnima se obratio Miloš Banđur zamenik gradonačelnika Niša. On je podsetio da je Niš od 26.jula 1914.do 16.oktobra 1915.funkcionisao kao ratni prestoni grad Kraljevine Srbije.
Prisećajući se tog perioda Banđur je rekao da je Prvi svetski rat bio globalno motivisan nemačkim imperijalozmom kome su se pridružile lokalne ambicije Austrougarske monarhije..
“Rat u kojem je učestvovalo 36 država sa pet kontinenata i koji se odvijao na prostorima Evrope, Azije i Afrike, za Srbiju nije bio pitanje novih uticajnih sfera ili novih teritorija, već pitanje golog opstanka naroda i države. Odbrana otačestva od 1914. do 1918.godine imala je sve atribute velikog otadžbinskog rata kakve je ruski narod vodio braneći se od Napoleona i Hitlera. Srbija je najveći podvižnik Velikog rata i njegov najveći stradalnik.Ponosni smo na naše pretke, na naše slavne vojvode, Radomira Putnika, Stepu Stepanovića, Živojina Mišića, Pavla Jurišića Šturma, Petra Bojovića, Serdara Janka Vukotića, na naše heroje i heroine, na majora Dragutina Gavrilovića, na Milunku Savić, na sve znane i neznane junake Srbije i srpskog naroda” rekao je Banđur.
Zamenik gradonačelnika podsetio je na velike gubitke koje je Srbija imala u Velikom ratu.
“ Malena Srbija u ratu izgubila milion i 247.000 stanovnika, od čega 403.000 vojnika i 844.000 civila. Ostajemo nemi pred opakim brojkama. Gotovo svaki treći stanovnik Srbije poginuo je u velikom ratu. Srbija je u ratu izgubila 53 procenta radno sposobnog muškog stanovništva. Posle rata Srbija je bila zemlja invalida, staraca, žena i dece”
Banđur je rekao za ratni cilj Srbije proglasila oslobođenje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca a da se pokazalo da je logična i plemenita ideja Srba za ostale saveznike bila samo prolazna stanica ka sopstvenoj nezavisnosti.
“Žrtvovanju i stradanju Srbije u Prvom svetskom ratu daju novu tragičnu, mitsku, dimenziju”
Govorio je Banđur o istinskom prijateljstvu Rusije i Srbije citirajući pritom reči Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića : „Savest naša primorava nas da plačemo kada Rusi plaču i da se radujemo kada se Rusi raduju. Veliki je dug naš pred Rusijom. Može čovek biti dužan čoveku, može i narod narodu, ali dug kojim je Rusija obavezala srpski narod 1914.godine tako je ogroman da njega ne mogu vratiti ni vekovi ni pokolenja .
Sa žaljenjem je konstatovao da saveznici Srbije iz oba svetska rata nisu podržali pravedan rasplet jugoslovenske krize 90-ih. Ni ogromne žrtve koje je srpski narod prineo na oltar zajedničke pobede nisu bile podsticaj za objektivan odnos prema jugoslovenskoj krizi.
U svom obraćanju potencirao je tadašnje veliko prijateljstvo i povezanost crnogorskog i srpskog naroda koji je ovih dana ozbiljno stavljeno na probu.
“Današnja Crna Gora, crnogorska vlast, koja je priznala nezavisnost Kosova, izgleda da najviše strahuje od istorijske istine te zabranjuje ulazak na svoju teritoriju srpskim istoričarima i književnicima”
Citirao je Robert Lesinga, tadašnjeg ministar spoljnih poslova SAD-a koji je zapisao da: „Kada se bude pisala istorija ovog rata, njen najslavniji odeljak nosiće ime Srbija“.
Fovoreći o podršci Francuske Srbije u Velikom ratu Banđur je sa žaljenjem istakao istakao:
“Danas smo videli da je Francuska to već zaboravila.Na centralnoj poziciji, odmah iza lidera najvećih zemalja saveznica, učesnica Prvog svetskog rata, sedeo je čovek sumnjive prošlosti, predstavnik nepriznate države koja u Velikom ratu nije ni učestvovala jer nije postojala.
Na kraju nadahnutog govora Miloš Banđur jr poručio :
“I pored svega naša zemlja se nalazi na putu mira , na putu ekonomskog razvoja, na putu negovanja dobrosusedskih i prijateljskoh odnoso sa svima koji to žele”.
