Upotreba veštačke inteligencije u savremenom novinarstvu sve je prisutnija, ali istovremeno otvara i brojna pitanja o granicama, odgovornosti i etici. Upravo o toj temi govorilo se na radionici Društva novinara Niš, gde su predstavljeni primeri dobre prakse, ali i izazovi sa kojima se mediji danas suočavaju.
Kako je istaknuto, alati veštačke inteligencije već su postali deo svakodnevnog rada u redakcijama – od kreiranja naslova do vizuelnih i video sadržaja. Ipak, uz sve prednosti koje donose, sve je teže razlikovati autentične informacije od onih koje generišu algoritmi, što dodatno komplikuje borbu protiv dezinformacija.
„Veštačku inteligenciju, čini mi se da podjednako danas koriste svi mediji, bez obzira da li se radi o elektronskim ili štampanim medijima, o agencijama, od tih najosnovnijih alata, kao što je traženje najprikladnijeg klikabilnog naslova. Verujem da smo svi krenuli od toga da nađemo prvo klikabilan naslov, a onda i kasnije, pre svega u televizijskom novinarstvu od velike pomoći su pojedini alati oko kreiranja nekih ilustracija, nekih video zapisa s tim što naglašavam da mi kao mediji, zvanični mediji, imamo obavezu da naglasimo kod kreiranja takvih sadržaja da je sadržaj stvoren zahvaljujući veštačkoj inteligenciji”, rekla je Danijela Ivanković, predsednica Društva novinara Niša.
Upravo transparentnost i jasno označavanje AI sadržaja izdvajaju profesionalne medije od sve većeg broja neformalnih izvora informacija na internetu. Na radionici je naglašeno da publika mora znati kada je sadržaj kreiran uz pomoć tehnologije, kako bi se očuvalo poverenje u medije.
„Za razliku od influensera, koji u ovom trenutku nama predstavljaju, mogu da kažem, konkurenciju, jer ne odgovaraju nikome, i na društvenim mrežama, kao što znamo, nema uređivačke politike, niko ne snosi odgovornost, i tu može svako da dobija šta god želi i kako želi, i bez ikakve obaveze da naglasi da je nešto kreirano zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. Društvene mreže su pune toga. Mi kao odgovorni mediji imamo obavezu da naglasimo da smo koristili bilo koje od alata veštačke inteligencije”, dodala je Ivanković.
Zaključak radionice jeste da veštačka inteligencija nije pretnja sama po sebi, već alat čija vrednost zavisi od načina na koji se koristi. Uz kontinuiranu edukaciju novinara, ali i publike, moguće je iskoristiti njen potencijal, a istovremeno očuvati profesionalne standarde i poverenje javnosti.
