Čovečanstvo od pre dva dana živi na kredit jer je već potrošilo prirodna bogatstva koja planeta ima na raspolaganju za ovu godinu, dva meseca ranije nego pre 20 godina, prema računici Mreže za globalni ekološki otisak.
„Čovečanstvo trenutno koristi ekološke resurse 1,75 puta brže nego što su kapaciteti obnove ekosistema“, navela je ta nevladina organizacija u saopštenju.
Organizacija je upozorila da čovečanstvo nagriza prirodni kapital svoje planete čime smanjuje njen budući kapacitet da se regeneriše.
Jer, opstanak planete ne zavisi od planete, od boga koji je čuva ili nekakvih poglavlja u Briselu…..opstanak planete zavisi od nas, svakog od nas pojedinacno. Od sitnih, najsitnijih stvari koje preduzimamo u zivotu, ali koje i poštujemo i pridržavamo ih se.
Primer španskog primorskog mesta Estepona, recimo, trebalo bi da slede mnogi jer će im tako plaže biti savršeno čiste. Ako u ovo primorsko mesto, odlučili su spanci, donesete punu čašu pikavaca na bilo koji štand na plaži, zauzvrat ćete dobiti čašu piva ili nekog osvežavajućeg napitka. Ovom inicijativom mesto udaljeno 90 kilometara od grada Malage nastoji da održi svoje peščane plaže čistim. Kampanja „Obale bez pikavaca“ naišla je na oduševljenje lokalnog stanovništva i turista.
Pazi, naišla na oduševljenje. I svi skupljaju pikavce na plaži, i svi dobiju pivo, i plaža biva čista…..Razmišljam kako bi to izgledalo kod nas. Jes da nemamo more, ali možemo da zamislimo da imamo more. Nateraš čoveka da sakuplja pikavce, jer će dobiti pivo. “Baš da neću za jednu čašu piva. Pa nisam došao ovde da skupljam pikavce, nego da odmaram”. Znam da bi tako bilo na mnogim mestima, ne samo u Srbiji. A upravo u ovakvim sitniom akcijama i pojedinacnim gestovima je sustina opstanka planete.
Vraćamo se na početak….na kredit , koji trošimo. I u tome se zemlje umnogome razlikuju. Mislim, razlicito troše kredit. Neki su štedljivi, a neki milosti nemaju. Katar je, recimo, iskoristio svoja raspoloživa sredstva posle samo 42 dana, dok je Indonezija potrošila sredstva raspoloživa za jednu godinu za 342 dana.
„Kada bi svi ljudi živeli kao Francuzi bilo bi potrebno 2,17 planeta, a pet planeta kada bi svi živeli kao Amerikanci“, naveo je Fond.
Da bi se uskladili sa raspoloživim resursima, do 31. decembra svake godine glavna akcija treba da se usmeri na emisje gasova sa efektom staklene bašte koji sami po sebi predstavljaju 60 odsto ljudskog ekološkog otiska na planeti.
Smanjivanjem emisije ugljendioksida za 50 odsto mogli bi da dobijemo 93 dana u godini, kada bi prepolovili konzumiranje životinjskih proteina mogli bi taj datum da pomerimo za još 15 dana godišnje, a kada bi prepolovili rasipanje hrane mogli bi da dobijemo još deset dana.
Koliko cemo mi sve to ozbiljno razumeti, pitanje je. Do sada nam razumevanje ekologije nije baš islo od ruke. Trošili smo sve raspolozive kapacitete nemilice, počeli da trošimo i rezerve…..pa došlo vreme i kamatu da platimo, jer smo kredit istrošili.
Očigledno je da je ekologija jedina oblast u kojoj bez razmišljanja stavljamo na kocku i vlastiti život, misleći da može da nam se posreći, pa da na kocki dobijemo. A ne može, i neće. Dok svi ne počnemo da skupljamo pikavce.
31.Juli
