Kako dani prolaze, najavljeni izbori u Srbiji se bliže, a igrači se sve više udaljavaju jedan od drugog. Nekako mi se čini da nikada, pred izbore, nije bilo ovako, kako je sada. Znalo se lepo – vlast na izbore izlazi da bi zadržala vlast, a opozicija da bi na vlast došla.
Opozicija se uvek, pred izbore, udruživala i sa crnim đavolom ako treba, samo da bude brojnija i jača, kako bi vlast skiinula s vlasti. Ovoga puta nije tako. Opozicija se, baš pred izbore, deli, rasparčava i onako slaba samu sebe još više slabi. Jedni bi da izađu na izbore, drugi su za bojkot, a treći su čas ovako, čas onako.
Pokret “ 1 od 5 miliona” je pre par dana odlučio da nece bojkotovati izbore.
Profesorka Beogradskog univerziteta u penziji Srbijanka Turajlić ocenila je da je odluka Udruženja „1 od 5 miliona“ da izađu na predstojeće izbore „potpuno primerena njihovima godinama, kao i da joj je žao što će se ta deca na kraju razočarati. Ne bih ih napadala ni osuđivala, prosto čovek mora da ima razumevanja za njihove godine“, kaže ona.
„Prosto mi je krivo što ih ljudi optužuju da su Vučićevi ili ne znam čiji saradnici. Meni je potpuno jasno da kad vi imate godine koje oni imaju i nađete se na bini godinu dana i svi vam oduševljeno pljeskaju, uobrazite da cela Srbija samo vas čeka kao spasioca“, kaže profesorka Turajlić.
Prema njenim rečima, „pošto im se ne dopada ništa drugo ili im se čini da drugi ne rade dobro i počnu da veruju da samo oni mogu dobro da urade“.
I upravo u tom grmu leži zec. Nije dovoljno da samo budeš protiv vlasti, koliko god su tvoji argumenti protiv opravdani ili ne, potrebno je još mnogo toga da bi vlasti izašao na crtu. Potrebno je, pre svega, realno sagledavanje stvari, pa i objektivan pogled na postojeću vlast, u krajnjem. Razumljiva je želja svakog iz opozicije da stigne na tron, koji se zove vlast, ali nije razumljivo njihovo nerealno sagledavanje stvari, gde i bez naočara u ovom trenutku može da se vidi da je taj tron prilično nepristupačan, onima koji ga samo i prosto žele. Bez realnih mogućnosti da do njega stignu.
Pođimo od pitanja: Je li vlast toliko loša da joj je stvarno odzvonilo i da je krajnje vreme da ode u prošlost? Ili, još važnijeg pitanja: Jesam li ja toliko dobar da mogu da zauzmem njeno mesto i šta ja to mogu, što vlast nije mogla? Pošteno gledano, ja bih se pred tim pitanjem malo uplašila. Čak i pod pretpostavkom da stignem tamo gde sam krenula, jer posle toga sledi mnogo važniji posao. Da narodu dokažeš da si dorastao, i da si bolji od onoga, koga tako žestoko napadaš i pljuješ na sva usta. Jer, ako to ne dokažeš, znači da si lagao narod. Sav onaj narod koji je na ulicu izašao zbog tebe i koji ti je verovao.
Opasna je to igra kojom su se i prethodni u više navrata igrali, a ovi sadašnji se, čini mi se, načisto zaigrali. Jer kako reče profesorka Turajlić : “ Meni je potpuno jasno da kad vi imate godine koje oni imaju i nađete se na bini godinu dana i svi vam oduševljeno pljeskaju, uobrazite da cela Srbija samo vas čeka kao spasioca“. Jasno je, ali onima – koji su se zaigrali – očigledno nije jasno.
Baš iz tog razloga ovi izbori, a i ova predizborna kampanja , neće ličiti ni na jednu dosadašnju. Biće tu iznenađenja koliko voliš, biće tu svađa, nesuglasica, razdvajanja i spajanja – svega će biti, ali
političke snage zasigurno neće. Iz prostog razloga što je tim slab. A protivnik (mislim na vlast), toliko jak da samo prosta želja i volja opozicije, bez relnog uporišta, ne mogu dovesti do pobedničkog trona i do vlasti. Slobodno možete da me mrzite zbog izgovorenog, ali živi bili, pa videli.
1.Februar
