Mislite vi šta god hoćete, ali predsednik Srbije je ispunio još jedno obećanje. Žena je, u novoj podeli vlasti u Srbiji, sve više. Na svim važnim i manje važnim funkcijama. Rekao, dakle, svojevremeno – i nije porekao. Uostalom, podela vlasti u vrhu i u pređašnjem sazivu pokazuje da predsednik Srbije uvažava žene, sposobne žene pre svega.
Niš je, prvi put u istoriji, dobio gradonačelnicu. U svim gradskim opštinama na ponekoj važnoj funkciji je žena. Među poslanicima, takođe. Da ne govorimo sada o važnim funkcijama u javnim preduzećima i ustanovama.
Žene se muški bore za svoje mesto u društvu. I zdravijim i razumnijim putem idu, rekla bih. Nekako su muškarci, navikli da im nešto pripada, i svoje političke funkcije tako shvatali. Pa ako zanemarimo uobičajenu praksu „izbora po ključu”, uvek su se tu, na vrhu nalazili neki muškarci. Kakvi god, i koliko god manje vredni od ženskih političkih protivnika, bili. Uostalom, prisetimo se dugogodišnje prakse u kojoj su žene masovno bile na izbornim listama, pa posle pobede njihova mesta zauzmu muškarci. Važno je da su bile na broju, da se zadovolje neka pravila, a onda ćao đaci, zna se ko je gazda u kući.
Lagano napuštamo tu praksu, i ta činjenica raduje. Žene se bore, ali za sebe, ne za drugog. I što je jako važno, žene se bore pošteno: znanjem, umećem, sposobnošću.
Znači li to, po di foltu, da će biti i bolje na mestima na kojima su se posle izbora našle? Znači li to da će bolje raditi, i postizati bolje rezultate? Da li će, to ćemo tek videti, a da će se truditi to je nesumnjivo.
Pre svega zbog toga što žene nemaju “kafanske dilove” oko bilo kakvog posla, a muškarcima je to ključ uspeha u napredovanju na društvenoj lestvici. Uz malo truda i rada. (Čast izuzecima, kojima se izvinjavam). Žene ne sede u kafanama, ne gube vreme kada su zatrpane poslom, nemaju običaj da stvari odlažu za sutra (jer ih je život prepun obaveza tome naučio), i trude se da se dokažu, jer drugog izbora i nemaju.
Zabavljali smo se, kao građani, ovih dana komentarišući ko je kakav od izbranih, ko je šta – oslanjajući se na prethodno znanje o izabranim kandidatima, uključujući i nama omiljene tračeve. I koliko god do juče izvesne osobe bile u našim glavama sposobne i ok, već danas to nisu. Zato što su postale to što su postale. E, ta naša osobina bilo da je reč o ženama ili muškarcima na funkciji je užasna, jer isključuje zdrav razum i promišljanje, a uključuje sujetu, ljubomoru i zavist. Tako da niko od izabranih, uključujući i žene o kojima govorim, danas više nije kao što je bio pre izvesnog vremena. Do pre par dana. Zato što je danas gradonačelnik, načelnik, zamenik, pomoćnik, većnik…….Danas se trudimo da iskopamo sve njegove negativne osobine i pokažemo kako nije vredan mesta na kojem se našao. Uvek je tako bivalo, i čini mi se da će uvek tako i biti. Jer smo još uvek nezreli za zdravo političko promišljanje, o kojoj god stranci na vlasti da je reč.
Vraćam se ženama i njihovom laganom uspinjanju ka vrhu. Možda će biti dobre, a možda i neće. Ako slede sve ono što ih je do sada vodilo ka cilju – hoće, ako se prepuste ustaljenoj praksi preslikavajući muške modele – neće.
Do žena je, da se izbore za svoje mesto u društvu jer imaju priliku da dokažu da vrede, ne kroz nekakvu borbu za žensku ravnopravnost, već kroz konkretan rad u kojem će pokazati da umeju da rade bolje od prethodnika, bili oni žene ili muškarci. A žene to mogu, ubeđena sam. Zato se, ne feministički, već zdravo ženski radujem što ih je sve više na mestima na kojima se vuku konci. I što su dobile priliku da pokažu kako se to radi. Dosta su bile žene koje stoje iza uspešnih muškaraca.
25.avgust
