Plata od 2000 evra i obezbeđen smeštaj – oglas je iz Beograda koji je obišao region. Ako mislite da su se nezaposleni „potukli“ ko će prvi da konkuriše, grdno se varate. Zato što poslodavac iz Beograda traži vodoinstalatera, a ne menadžera. Pa gde da mu nađemo vodoinstalatera u ovoj našoj Srbiji? Ko se još time bavi, ko se školuje za ovo zanimanje, i koga uopšte briga za vodoinstalatere?
Pravo pitanje je: Koliko li je teško naći vodoinstalatera, kad si prinuđen da mu ponudiš platu od 2000 evra, pa i smeštaj pride? A da ponudi gazda i tri obroka dnevno, možda se neko i javi?
Šalu na stranu, ozbiljno smo skrenuli s puta kada su poslovi u pitanju. Kukamo da nemamo posao, ne možemo da se zaposlimo, plate su male…..a određena zanimanja , koja su tražena naravno, nestala. Isparila vremenom i niko ih neće. Ponižavajuća za nove generacije mladih ljudi koji bi, svi odreda, hteli da budu pre svega nekakvi menadžeri (jer je to nedefinisano i maglušasto zanimanje), pravnici, ekonomisti, lekari, inženjeri……..a još bolje piarovi, novinari, nekakvi konsalting stručnjaci. U to kolo se hvata svako, jer niko zapravo i ne zna šta je to, i šta tu treba da radi. Naučiće usput, kako su drugi naučili. On li je najgori da ne može da bude PR u nekoj ustanovi ili instituciji? Još ako je to ONA, koja lepo izgleda i ume da trepće, stvar rešena. Ne traba nikakvo znanje, obrazovanje, umeće i stečene veštine.
Ali, za tog vodoinstalatera bogami mora nešto i da se zna. Dakle, htedoh reći, zanati. Što u prevodu znači ne samo vodoinstalateri, već i zidari, keramičari, kuvari, pekari, obućari, šnajderi…..i sva ostala zanimanja u kojima mora nešto i da se zna i ume. Nije se badava nekada govorilo – dobar majstor. Znači majstor si, ali treba da budeš i dobar majstor. Što za ona gore navedena zanimanja sa visokim školama nije potrebno. Važno je da imaš diplomu (može i kupljena na trafici), i eto tebe među intelektualcima. Što, da neće možda neko pamet da ti meri na vagi. Niko te i ne pita, a još ako si negde utrčao preko veze, tek tada te ne pita. Primaš platu i uživaš sva narodna prava.
Ja se malo šalim, ali nije za šalu. Uskoro ćemo zanatlije svećom u po bela dana da tražimo, ali ih nećemo naći. Kao ovaj gore navedeni poslodavac iz Beograda, kome treba vodoinstalater.
Mladi se na ovim našim prostorima školuju da budu nezaposleni. Unapred znaju da nema leba od njihove škole, ali se školuju nadajući se da će „nešto da iskrsne“. A pošto ne iskrsne, spakuju kofere pa odu u inostranstvo gde tako školovani i sa diplomama najčešće rade poslove koje u tim zemljama niko neće da radi. Ako uopšte umeju i te poslove da rade, jer i za njih je potrebno, ako ne znanje, a ono umeće.
Najjasnija nam je slika profilisanja mladih ljudi prilikom upisa u srednje škole. Gimnazija, Medicinska, Tehničke u poslednje vreme…..i tu je kraj. A Prehrambeno hemijska, Ugostiteljska, Škola mode i lepote, Pravno poslovna…..gde su škole u kojima se uči nešto i rukama da radi? U kojima se uči zanat, i koje – to većina ne zna – deci pružaju mogućnost da se odmah ili vrlo brzo zaposle. Koga zanimaju ove škole? Pa onoga ko nema kud, ili u drugim školama propadne na prijemnom. Mada, ruku na srce, poslednjih godina deca počinju da razmišljaju svojom glavom, pa da i ovakve škole upisuju zato što žele i zato što vide perspektivu u njima. Sve mi se čini da će oni procvetati kroz izvestan broj godina, a ostali koji nisu skapirali trenutak, ima da se krste „s obe ruke“. Zato što će biti nepotrebni, višak, zato što neće znati ništa da rade sa svojim kupljenim diplomama, zato što zvati se menadžer ili nekako drugačije, ništa ne znači, ako nisi kadra da svoje znanje pokažeš i primeniš u praksi.
Kad dođe trenutak (o Bože, da li će ikada doći), da te na prijemu za posao (kao u inostranstvu) pitaju šta umeš da radiš, a ne koju diplomu imaš (jer diploma se podrazumeva), e, tada ćemo da se „opasuljimo“ šta nam valja činiti, ali biće malkice kasno. Zato što smo se u zanošenju da do cilja može da se stigne prečicom, bez uloženog truda i rezultata rada – toliko zaneli, da će nam buđenje biti mnogo teško i bolno. A mora da se desi.
Znate kada će nama, generealno gledano, biti bolje? Kada doživimo da neko s ponosom kaže: Moj sin je vodoinstalater, dobar majstor u svom poslu. E tada će svima nama biti bolje. Kada budemo dobri majstori u svom poslu.
16. jun
