Baš lepo što je promenljivo vreme u jeku leta. Pa čas tropske vrućine, čas prohladno, čas pljuskovi. Da imamo koga da krivimo za neke nevolje ovih dana. A vreme je krivac za sve i svašta. Za glavobolju, loše i depresivno raspoloženje, bolove u kolenima i kičmi, za kijavicu……i ko zna koliko bolesti još. „To ti je od vremena“ – rečenica je koju često čujemo, pa su počeli i lekari da je koriste kada ih mrzi da se za one male plate bakću sa pacijentima, da ih slušaju i pregledavaju, a ne daj bože da moraju da im pišu i upute za razne analize.
Vreme mu tako dođe odličan izgovor za mnoge stvari koje nemaju ama baš nikakve veze sa vremenom. Dežurni krivac što bi se reklo.
Vlast, koja god bila i čija god bila, je takođe nama Srbima uvek krivac za sve. Za težak život, loše puteve, nehigijenu u gradu, za male plate i velike napore koje ulažemo, za kašnjenje vozova i autobusa………mogla bih do sutra da nabrajam šta sve to vlast nosi na svojoj savesti kao krivac. Lično mislim da je vlast kriva i za ove nagle promene vremena.
Prebacivanje krivice na drugoga seže do svakog segmenta života i u svim životnim dobima. Pođite od toga da, kada upitate svoje dete, recimo: ko je prosuo vodu na tepihu, odmah će vam odgovoriti „Nisam ja, bata je“. „Što niste kupili kartu“, ako vas pitaju u autobusu, odgovor je „Ko si ti da mi tražiš kartu. Znaš li ti da ja nemam ni za leba, a vi kolke vi plate primate“.
Mi smo čudan narod. Svi oko nas su krivi, osim nas. Operisali nas od osećaja krivice još pri rođenju i sad smo bezbedni…..nikada ni za šta nismo krivi i mirna nam glava.
A osećaj krivice u svakom od nas je jako važan. Priznanje lične greške je veoma korisno, a razumevanje ovog osećanja veoma bitno za našu kolektivnu emocionalnu pismenost. E, baš u tom grmu leži zec. Mi smo kolektivno emocionalno totalno nepismeni, i zato neprestano činimo greške, stalno upadamo u dubioze i kontinuirano zahtevamo da sve to neko drugi ispravlja, nikako mi.
Ne bih ja sada da mnogo filozofiram i ulazim u psihološke analize, ali je činjenica da nam ta osobina ne valja. O vremenu neću, ali ću vlast uzeti za primer. Ajd pošteno mi recite – koja je vlast nama do sada valjala? U kojoj smo našli nešto dobro? Koju smo ikada za nešto pohvalili? Jesmo li pokušali da odvojimo dobro od lošeg, belo od crnog? Jok brate. Čim je neko na vlasti, on je po di foltu loš, nesposoban, lopov i sve što uz to ide. A mi? Mi smo anđeli bez greške sa oreolom iznad glave i zadatak nam je da tu i takvu vlast srušimo, da dovedemo novu iz naših „anđeoskih redova“, pa da onda krenemo i na nju. Jer vlast je vlast.
„Izvini, a šta si ti uradio za svoju državu”, pitaš nezadovoljnika. E bolje da si mu u oko brknuo, no što si se usudio da postavljaš tako glupa pitanja. Pa šta ima on da radi za državu, država je dužna da radi za njega, i vlast koja prima platu da radi za svakog od nas. Da nam traži posao, da nam pomogne oko krova nad glavom, da pritrči ako nemamo za leba, da nam se nađe ako smo bolesni, da nam da jeftinije ovo ili ono jer nemamo……..i tako dalje, i tako bliže.
Da, da, baš tako. Tako je i u svim razvijenim zemljama Evrope, a i u Americi koju kopiramo u svemu i svačemo, je tako. Ako bi se zezali, razume se.
Ne valja nam posao, nikako nam ne valja. Ne zbog vlasti, zbog nas nam ne valja, zato što s ovom pameću nikada nigde nećemo stići. Vazda ćemo krivca tražiti u drugima, a on u dobroj meri čuči baš u nama.A moždea nam je i od vremena, ko zna. Mnogo je promenljivo ovih dana.
07. juli
