“Mi mladi Hrvati i Srbi se volimo, jubimo i družimo. Dosta je bilo podela”, rekla je Martina G. iz Vukovara na jednoj od televizija.
Većina medija, dodaje, prikazuje jednu negativnu stranu Vukovara, dok ona pozitivna često izostaje biti popraćena i smatra da na to utiču starije generacije,koje su okrenute prošlosti.
“Voljela bih kad bi se podjela u školi maknula.N Postoje srpski i hrvatski razredi. Sve osim te nastave radimo zajedno. Treniramo, čak i u projektima u školi smo zajedno, nema podjele Hrvat – Srbin. Izlazimo, markiramo zajedno. Jedina je podjela ta na razrede. Voljela bih kad bi se ta podjela maknula, to stvara osjećaj diskriminacije kod jedne i druge strane. Zašto ne bismo mogli biti zajedno kao djeca u drugim gradovima?”, pita se devojka.
Lepo pitanje, na koje bi odgovor trebalo da imaju ti stariji, koje pominje, a kojima su oči na potiljku. Neizbežna tema je bio i 18. novembar, dan pada Vukovara.
“To je jedan datum koji je težak svakom Vukovarcu, svima koji su to prošli. Tada se osjećaju tenzije u gradu. Mislim da je najveći problem tog dana što se ustupa mjesto politici umjesto da se tamo dođe u miru, molitvi, oda poštovanje. Naprave nered, onda na nama ostaje da taj nered počistimo”, priča djevojka koju, očigledno ne zanima ni Plenković, ni Milanović, a bogami ni svi ostali sa uvrnutim razmišljanjima.
Pa onda naslov: Fikret, iako je Musliman, svojom mehanizacijom pomažena imanju srpskog manastira Tavne.
Jedan od lepih običaja koji i danas živi u manastiru Tavna nedaleko od Bijeljine, jeste moba, dobrovoljan rad dobrih ljudi u vreme sezonskih poslova na velikom manastirskom imanju.
Oni koji dolaze da pomognu sestrinstvu ovog zdanja, koje je proglašeno spomenikom kulture i pod zaštitom je države, kažu zbog toga su srećni i blagosloveni. To kažei Musliman Fikret.
Obzirom da se u društvu često razmenjuju poruke mržnje, sa svih strana, u određenoj meri, Slobodan Martinović je odlučio da pošalje poruku mira i razuma svim susedima Bošnjacima.
Ova njegova poruka se može uzeti u obzir za sva zla, koja su nam se dešavala u zadnjih trideset godina.
“Budalama smo prepustili da rade šta hoće.Izvinite, komšije Bošnjaci, određeni pripadnici mog naroda ne znaju šta rade. Nismo mi Srbi svi isti, većina nas je dobra i poštena. Manjina, u ime srpskog naroda, čini zlo i srpskom i drugim narodima, zadnjih trideset godina. Ona je dobro organizovama. Nacionalističke pesme se planski prave i dele u zajednici, pa nije ni čudo sve ovo što imamo danas.
Mi smo se Srbi i od hrišćanstva otuđili. Sve nam zagadili, ne samo životnu sredinu. I državu, crkvu, vojsku, policiju, kulturu, obrazovanje, zdravstvo, muziku, sport, Crvenu zvezdu. Svakoj vrsti trovanja treba pružiti otpor. Nije dovoljno pokupiti smeće u svom dvorištu”, kaže Slobodan Martinović, Srbin.
Ne prepisujem ja ove redove badava. Prepisujem ih da biste ih čuli. Jer ovakvih i sličnih mišljenja ima mnogo. Ali ih niko ne čuje, i nikoga nije briga. I niko (ili retko ko) govori o njima. Ali zato bi svi mediji pukli na naslovnoj strani recimo naslov “Šovinistički i nacionalistički grafiti ispisani na……” A te šovinističke i nacionalističke grafite, koji zaslužuju sve naslovnice, je uglavnom pusala neka budala, koja najčešće i ne zna šta je napisala, ali je postala važna, jer se o njoj govori. I takva, i njoj slične budale uzrokuju netrpeljivost, mržnju, ratove. Tako je bilo, a bogami i biće ukoliko se ne pojave ljudi koji će budalama pružiti otpor. I zaustaviti ih u mržnji i produkovanju zla.
“Naprave nered, a onda nama ostave da taj nered počistimo”, kaže mlada Hrvatice, koja bi da spašava što se spasti može. A to što je rekla, mnogo je važnije od onoga što trtljaju političari, koje vode interesi. Martinu i njoj slične vodi ljubav.
23. juli
