PREDSEDNIK NIJE MOGAO DA VERUJE ŠTA SLUŠA. Vučić opet „upropastio“ novinara N1!
Ovo je naslov, koji ne može da ne privuče pažnju. Prvo zbog toga što predsednik svuda i na svakom mestu gde se nađe i kojim god povodom se nađe, odgovara na raznolika novinarska pitanja – počev od trivijalnih, preko razumnih do naučno fantastičnih.
Drugo i zarad novinara TV N1 jer se oni, po pitanjima, uvek razlikuju od ostalih novinara. Prosto moraš da se upustiš u čitanje teksta koji je trebalo da nam prenese šta se to događalo prilikom obilaska šefa države novootvorenog površinskog otkopa Radljevo-Sever. O čemu, uzgred budi rečeno, nismo saznali ništa, jer je znatiželja novinara bila usmerena ka sasvim drugoj temi.
„Sekons grupa iznela je podatke svog istraživanja u kome se navodi da je od početka pandemije i uvođenja vanrednog stanja posao izgubilo oko 200.000 ljudi. Vi ste 11. maja rekli da je u pojedinim sektorima nekoliko procenata ljudi izgubilo posao, ali da u drugim sektorima došlo do povećanja te da nema neke razlike“- glasilo je pitanje novinara uz konstataciju – „Nije mala razlika, razlika je 200.000 radnih mesta .“
“ A koja grupa, izvint’e? Sekons? Koja grupa? Sekons. Sekons grupa? Koji su ti?! Šta su ti, koji su ti?!“ – upitao je Vučić novinara N1, koji je pokušao da objasni da su to ljudi koji su napravili istraživanje.
Vučić je rekao da se istraživanja rade po pravilima Evrostata i da moraju da budu ozbiljna.
Stvarno, šta je to SeConS grupa? Izguglam, a šta bih drugo, i pronađem. SeConS grupa za razvojnu inicijativu je nezavisna organizacija stručnjaka, osnovana sa ciljem da doprinese dugoročnom socio-ekonomskom razvoju i poboljšanju životnih uslova pojedinaca i društvenih grupa u Srbiji i regionu. Nastala je 2005. godine kao inicijativa grupe sociologa i sociološkinja koji su se godinama bavili pitanjima društvenog razvoja na univerzitetima i u organizacijama civilnog društva u zemlji i inostranstvu.
Uopšte u ovom trenutku nije važna validnost podataka organizacije za koju je retko ko čuo i koja je izvučena iz naftalina, važnija je smislenost novinarskog pitanja u kontekstu čitave priče – i povezanost sa događajem koji se odvija nanovootvorenom površinskom otkopu Radljevo-Sever. I dalje ne znam, kao čitalac gde je to, šta je tamo bilo, zašto nam je taj površinski otkop važan, što ga je predsednik posetio, šta će se u nastavku tamo raditi……..ništa brate ne znam jer je jednog novinara zanimalo nešto nedokazano, ali provokativno, čime je skrenuo pažnju i odvukao priču na drugu stranu.
Ako je taj podatak tačan, a to treba da se dokaže, onda je tema primerena nekoj drugoj lokaciji, a ne otkopu. Šta da je nekome palo na pamet da pita predsednika, a rukovodeći se mišljenjem neke tamo organizacije, „koliko će, zbog korone, pasti rod pšenice ove godine“?
Trudim se da razumem, ali ne razumem „pametne novinare“ koji postavljaju pretenciozna pitanja potkovana sopstvenim neznanjem, ili su možda pitanja dobili od svojih urednika u redakciji, pa nesrećnici moraju to da pitaju zbog „politike kuće“ u kojoj rade. I zbog svoje plate, što im je u ovom slučaju olakšavajuća okolnost.
Gde se je izgubila novinarska etika, profesionalizam i dostojanstvo? Gde ode ono vreme u kojem su se novinari utrkivali ko će postaviti bolje i smislenije pitanje, jer su reprezenti svoje redakcije? Gde se dedoše oni novinari koji su stvarno bili novinari, a ne „statisti u kukuruzu“ – „držači mikrofona“? Gde ode novinarstvo u kojem je postojalo međusobno potšovanje i uvažavanje sagovornika i novinara?
Ja i dalje ne znam gde je to predsednik bio i šta je radio, znam jedino da posle pročitanog teksta ništa ne znam, da sam izgubila vreme čitajući ga i da sam se razočarala u sebe i svoju odluku da u životu budem novinar.
Da sam se, kojim slučajem, našla pored predsednika mogla sam i to da ga pitam. Nisam ja, međutim, te sreće. Takvu sreću imaju samo „veliki novinari“.
15.maj
