ŠTO DA NE KAŽEM – VEĆI PAPE OD PAPE

Muka ljude spaja i ujedinjuje, govorili su naši stari. I taman se ponadah da će ova muka koja nas je snašla da nam i pomogne, kad shvatih da za mnoge nema nade. To su- što su, sto muka da ih snađe.

Ne bih da kružim „ko kiša oko Kragujevca“, pre bih da kažem otvoreno i u lice šta me je najviše iznerviralo sinoć. Iznervirala me je reakcija (neću reći mnogih, jer nisu mnogi, ali spremno čekaju u zasedi), reakcija, dakle tih, na gostovanje predsednika države Srbije na TV prva. Namerno ne kažem Aleksandra Vučića, već predsednika države koji je govorio u ime držaave, a ne u svoje ime. Prosto nisam mogla rođenim očima da poverujem da su „fejsovci“, „tviteraši“ i ostali „mudroserci“ svoja mišljenja kačili brzinom svetlosti dok je razgovor još trajao, naravno izvlačeći citate iz konteksta. Usuđujem se da to kažem, jer sam slušala i gledala od A do Š.

U tuđa mišljenja se ne mešam, to sam bezbroj puta naglasila. Svako ima pravo da se kreće, i da bude kreten – kako reče jedan moj prijatelj. Ali vređa inteligenciju mudrovanje neukih, koji umeju samo da prstom upru u nekoga, pronalaze mu greške dive se svojim dosetkama, i smeju svojim šalama. Sa još ponekim, sebi sličnim.

U tuđa mišljenja se ne mešam, rekoh, volim da čujem drugačija, kako bih i sama ponešto naučila, ali mišljenja zasnovana na činjenicama. Ne na ličnom utisku, posebno ne na utisku koji počiva na mržnji.

Znam da smo oduvek bili veći pape od pape, ali u ovakvoj situaciji brate ne ide. Ne ide pametovanje, ne idu lupetanja, ne ide mržnja. U sosu smo, debelom sosu, koji u svakom normalnom čoveku budi strah od sutra, budi želju da nekako pomogne sebi i drugima, budi nadu da, ako svi to želimo, sila će biti jača, pa ćemo i uspeti.

U normalnom čoveku, rekoh. I ti normalni ljudi sede već više od dve sedmice u svojim kućama, kako bi bili od pomoći, a oni drugi šetaju okolo kako bi doprineli da sutra ili prekosutra svi zajedno sedimo puna 24 časa. Kako bi pomogli da se broj zaraženih poveća, da broj smrtnih slučajeva bude veći, da se ovo što nas je snašlo otegne ko zna do kada. A onda će se pojaviti na društvenim mrežama sa komentarima „da im Vučić uvodi izolaziju 24 časa“, „da ljudi umiru a niko neće da im pomogne“, da „ne mogu da kupe kvasac (pazi kvasac!), „ da Kon priča gluposti“, „da se Vučić dere“…….do sutra bih mogla da nabrajam, ali mi je već muka. Muka mi je, ne zato što ne mogu na sve to da zažmurim, već zato što sam svesna činjenice da su ovakvi likovi uvek bili, a i sada su, najveća kočnice da se zakorači napred. Pa kada bi kočili sebe, neka, baš me briga. Ali koče mene, koče mnoge slične meni, koji normalno razmišljaju, koji i u ovakvim okolnostima rade da bi mogli da žive i prežive, a gorenavedeni sede, mozguju, i bacaju kamenice.

Rugaju se Vučićevom obećanju da će svaki punoletni građanin dobiti po 100e kao pomoć. A što ne sačekaju malo, pa neka se rugaju onda kada obećanje ne ispuni. Niko im to ne brani. Što ne sačekaju da vide hoće li sve izgovoreno da se ostvari, pa ako se ne ostvari, onda baci kamenicu na Vučića. Smešno im što je nešto bilo smešno voditeljki. Sličan se sličnome raduje, rekla bih.

Ne bih sve ovo bacala na papir, stvarno ne bih, da ne mislim da smo u ozbiljnom sosu. Koji nije zakuvao Vučić ( ovoga puta nije i nikako ne može da mu se pripiše) i iz kog možemo da se izvučemo samo, kako reče „popljuvani Kon“, samo gvozdenom disciplinom. Jednako kao što su se izvukli Kinezi i izbegavajući ono što su radili Italijani.

Neko hoće da nam pomogne, a tom nekom koji se zove predsednik države, u opisu posla stoji da treba da brine o svojim građanima. I sada meni neko pokušava da sipa u glavu kako je, taj isti Vučić budala, kako priča gluposti, kako je smešan, bolestan…….i mnogo toga još.

Oprostite gospodo, slabo vas razumem. Ne zato što nismo ista politička opcija (jer je u glavama ljudi uvek to problem), već zato što nismo ista ljudska opcija. Ja volim ljude i trudim se da budem od pomoći. Razmislite kako se zove ono što vi radite. Ili još bolje: pokušajte da nešto uradite, čime ćete nadmašiti one koje kritikujete. I, ako ikako može, da bude od bilo kakve koristi.

30.mart