Organizacija „Jedan od pet miliona“ saopštila je da učestvovanje Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u izbornom procesu u Srbiji smatra zakasnelim.
„Poštovani predstavnici OEBS-a – vlasti su imale rok do 1. septembra da ispune 42 preporuke i šest zaključaka stručnog tima ‘1 od 5 miliona’ kao minimalne uslove za fer i slobodne izbore. Vreme je isteklo i vaše izborne misije nam nisu potrebne. Vreme da uvidite sve nezakonitosti, nepravilnosti i progone tokom izborne atmosfere koja u Srbiji traje od izbora do izbora isteklo je još 2012. godine“, navedeno je u saopštenju.
Ta organizacija je navela da je „ulaznica na njihovu žurku“ bio papir sa 42 preporuke, a da je OEBS „zakasnio na početak“ zbog čega su zatvorena vrata za pregovore i za izbore.
Taman sam se ozbiljno zabrinula zbog drugara iz „Jedan od 5 miliona” jer se ne oglašavaju, ne kritikuju, ne okupljaju masovno u gradovima širom Srbije, čak ni u Beogradua……kažem pomislih da im se nešto nije dogodilo, daleko bilo i nedaj bože, kad…..eto ih. Pojaviše se sa veoma ozbiljnim saopštenjem za javnost u kojem je iskazana sva njihova moć i ozbiljnost u onome što su započeli i što rade.
Rekli su OEBS-u da je neozbiljan, i da im više nije potreban, i da ne treba ništa da radi kad ne poštuje, zacrtana od njih , pravila. Pre toga su to isto, samo malo drugačije, poručili srpskoj vlasti. Prema gore navedenom, razočarali su ih i jedni i drugi. Stvarno sramota, i od vlasti i od OEBS-a. Pa znaju li oni ko su „Jedan od pet miliona”. Očigledno je da ne znaju, pa se zato tako neodgovorno i ponašaju.
Sama strategija delovanja i ponašanja ove organizacije je od samog starta……..pa, u najmanju ruku čudna. Normalan čovek ne može da shvati da neko, ko želi da pregovara i dođe do rešenja, primenjuje taktiku „uzmi ili ostavi”. Ja ti nudim, a ti ako ne prihvatiš, protiv si, znači ništa od pregovora i razgovora, ispao si iz igre i završili smo priču.
Ponašanje organizacije “Jedan od pet miliona” za neke je hrabrost. Vidi šta oni mogu, na koji način udaraju i kako se bore. Ne ćute, kao mnogi drugi nezadovoljnici.
Tačno, ne ćute. Ali to uošte ne znači, da ako progovore, mudro zbore. Oni govore ono, što uši nezadovoljnog naroda žele da čuju. A to što izgovoreno nikada ne može da se ostvari, briga njih. Oni ga i ne izgovaraju da bi se ostvarilo. Zapravo, izgovaraju ga da se ne bi ostvarilo i da bi sami našli argumente za bežanje iz procesa, a u tom bežanju da sebe proglase pobednicima.
Lukav, mora se priznati, ali jednako i kukavički gest organizacije, koja sebe predstavlja zastupnikom narodnih interesa. Koje i kakve narodne interese štiti „Jedan od pet miliona”, ako uvek pobegne sa bojnog polja. Iz prostog razloga, jer ne zna šta hoće, osim što hoće da se koliko sutra zove vlast.
U saopštenju ove organizacije dalje stoji:
„Postavljamo pitanje, koliko još kuća treba da bude zapaljeno? Koliko još ljudi treba da pogine tokom pucnjave na već zapaljenu kuću? Koliko još novinara treba da bude živo spaljeno? Koliko još opozicionih političara ubijeno? Koliko još glava treba da bude razbijeno? Koliko još uhapšenih studenata i učenika? Koliko još metalnih šipki koje čekaju studente u mraku? Koliko hiljada ljudi još treba da trpi mobing na radnom mestu? Koliko još ljudi treba
da dobije otkaz i premeštaj na manje plaćeno mesto? Koliko još fantoma treba da ruši, a koliki deo grada treba da bude srušen?“, upitala je ta organizacija.
O čemu se ovde radi? Kakva su ovo pitanja? I koga oni podstiču ovom zapaljivom retorikom, koja nema osnova u realnosti? Ili pišu, moguće je, o nekoj drugoj zemlji? O Srbiji sigurno ne. Jer sva postavljena pitanja podsećaju na težnju pojedinca da lažima nadvlada protivnika. Samo što ovde nije reč o pojedincu. Ovde je reč o velikoj grupi ljudi koja potpaljuje narod. A kad bukne požar, pa sve ode do đavola, ostanu samo retoričari, jer se oni i ne bacaju u vatru. A što bi, kad imaju mašice…….narod, koji veruje njihovim izmišljotinama.
8.Oktobar
