Gradski Portal 018 – 15.04.2019
Ako su protesti „1 od 5 miliona“ u nečemu uspeli, uspeli su da se o njima govori i juče, čitavog dana – ne samo u zemlji, već i u drugima zemljama Evrope.To je dobro za njih, govori se i piše. To se htelo i želelo, ali ne baš onako kako se juče događalo. Svetski mediji nisu o protestu u Beogradu govorili na očekivani način. Izgleda da su i oni, koji su od protesta nešto očekivali, razočarani. Čak i najprostijim stvarima kao što je broj učesnika na dugo najavljivanom „velikom protestu“.
Pa su tako, recimo, mediji na nemačkom jeziku „prebrojali“ učesnike protesta „1 od 5 miliona“. „Špigel“ navodi da ih je bilo do 10.000, a austrijska televizija ORF više hiljada.
Nacionalna agencija Nemačke DPA, koju prenosi „Špigel“, navodi da je do 10.000 ljudi protestovalo za slobodu medija, izbora i protiv predsednika Aleksandra Vučića.Oni, kako navodi agencija, traže slobodne medije i fer uslove za izbore.
Podseća se da se protesti održavaju od decembra prošle godine, a podržava ih opozicioni Savez za Srbiju, koji okuplja partije od leve do desne orijentacije.U tekstu se ističe da je, pored zahteva koji su izneti, politički program Saveza za Srbiju ostao nejasan.
Ukazuje se da su za protest u Beograd organizatori mobilisali ljude po čitavoj Srbiji, ali da je broj učesnika ostao ispod očekivanja.
DPA podseća da je do sada najmarkatniji događaj protesta bio upad sredinom prošlog meseca nekoiliko desetina demonstranata u zgradu RTS-a, te da nije jasno ko i kojim povodom se upustio u tu akciju.
Markantan je, ovoga puta , bio samo Sergej Trifunović sa svojim prostačkim vokabularom.
Mađarski pokret optužio je lidera PSG Sergeja Trifunovića da je teško uvredio vojvođanske Mađare na mitingu opozicije u Beogradu i zatražio od njega izvinjenje.Umesto Sergeja Trifunovića, Mađarima se izvinio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Predsednik Vučić je pozvao predstavnike opozicije na dijalog, ali tamo gde se dijalog i odigrava – u Parlamentu. Oni su odgovorili da neće razgovarati s njim, a neće ni sa predsednicom Skupštine Srbije Majom Gojković.
Što se zahteva opozicije tiče, a koji treba da budu ispunjeni za nekoliko dana, srpski predsednik je poručio da ne voli ultimatume.
„Te ultimatume pet i šest dana – ne volim ultimatume. Zato napred do pobede, rasturite nas. A na dijalog u parlament“, zaključio je Vučić.
Šta reći posle svega? Ništa. Baš ništa. Sramota za opoziciju „od kranje levice do krajnje desnice“, kako reče nemački DPA, koja se sakupila „s koca I konopca“…..i ništa. Tolika muka, toliki trud, tolika želja da se saberu na jednom mestu „babe I žabe“…..i ništa. Ništa iz prostog razloga što okupljeni u startu ne znaju „šta“. Izrečeni zahtevi su zahtevi „zbrdazdolisani“, tek da se nešto zahteva, da se traži, da se zabeleži da nešto, što je po njima trulo, treba da se promeni. Od svih zahteva mislim da je jedan najobjektivniji I najistinitiji – ostavka Aleksandra Vučića. Jer kada on da ostavku pa, recimo, Sergej Trifunović ili Boško Obradović ili Dragan Đilas – bude predsednik države, ruže ima odmah da počnu da cvetaju na sve strane. Sve će biti rešeno preko noći, med i mleko će da nam poteče, bićemo svi zapošljeni, džepovi će nam biti puni, moći ćemo……sve ćemo moći što sada pod ovim „diktatorom Vučićem“ ne možemo.
Ko voli bajke, nek izvoli. Ja u obvakve bajke stvarno ne verujem. Okušali smo ih nekoliko puta i nikada se princeza nije probudila posle poljupca princa, žaba se nije pretvarala u kraljevića…….ničega sličnog u našim bajkama nije bilo. Zato neka, hvala. Radije bih verovala u onu našu, narodnu: Uzdaj se u se i u svoje kljuse. Zasuči rukave i sačekaj da rodi posejano. U ovoj bajci ti si glavni – ne Vučić, ne Obradović, ne Đilas ili, ne daj Bože, Trifunović.
15.April
