Ustoličen mitropolit Joanikije, baš na Cetinju, kako je i planirano. Orilo se toga dana na Cetinju uz pesmu – Ne damo svetinje.
I bio bi to uobičajen čin, koji se vekovima unazad sprovodi na ovom mestu, prilikom ustoličenja svakog novog mitropolita. Nešto lepo, i nešto sveto čemu su se vernici uvek radovali. Uvek, kažem, ne i danas, kada su se vremena promenila i kada mnogo toga svetog, više nije sveto.
Zato što je Cetinje danas mesto u kojem je preko 90 odsto stanovnika protiv SPC i gde postoji izražena mržnja prema onima koji pripadaju nekim drugim narodima osim crnogorskog. Mržnja koja je indukovana od strane nekih političara u Crnoj Gori. Upravo ti političari su se potrudili da sve upropaste i da u svoja politička razračunavanja uvuku i ono, što nikada nije bilo politika – crkvu i crkvene običaje.
“Snajperskom puškom hteli su da spreče ljubav prema svima” – rekao je srpski patrijarh Porfirije.
Odlazeći iz Crne Gore, poslao je emotivnu poruku: “Rastajem se, nadam se ne za dugo, sa ovom blagoslovenom zemljom i narodom, sa dvostrukim osećanjima. Srećan sam veoma jer smo izvršili delo Crkve, ustoličili mitropolita po volji Crkve i naroda ove episkopije, naroda koji dubinski voli Svetosavsku crkvu.
Ali sam i više nego tužan, čak užasnut činjenicom da su u vidokrugu bili neki ljudi koji su taj čin ljubavi prema svima nameravali da spreče snajperskom puškom. Zahvaljujem svima, žalim sve koji su na bilo koji način povređeni i molim ih za oproštaj. Molim se Gospodu za ovu zemlju, za ovaj narod i za sve ljude, i molim njih da se mole za mene, jer su oni bliži Bogu” – rekao je patrijarh.
„U Crnoj Gori je bio državni udar – saopštio je javnosti u subotu Milan Knežević, jedan od lidera Demokratskog fronta i dodao – Danas je poražena naša država i niko ne treba da se oseća pobednikom. Događaji su pokazali da je trebalo podržati stav našeg Saveza da se zabrani okupljanje protivnika ustoličenja mitropolita Joanikija”.
Pa trebalo je, ali nije. Posle bitke su svi generali pametni, a naknadna pamet nikome nije bila od koristi.
Juče je procurio i snimak sa Cetinja, na kojem su Milo Đukanović i Nenad Čanak haos na Cetinju organizovali uz čivas i pivo. Na video zapisu do kojeg su došle Novosti vide se perjanice Miraševe „sekte”, sa kojima su u društvu Čanak, Miodrag Živković bivši liberal, i svi zajedno uživaju u jelu i piću, a u tom društvu nalazi se i Milo Đukanović. Posebno je degutantno što oni uživaju u trenucima dok se komite, osokoljene njihovom podrškom i huškanjem, guše u dimu suzavca na barikadama, u neredima kojima su sramno pokušali da spreče ustoličenje mitropolita Joanikija na Cetinju.
Kada nemamo odgovor na neko pitanje, obično sve pripisujemo politici i političarima. Ono jeste tako, ali političari su pre svega ljudi, pa onda političari. Do čoveka je, ipak. Do toga je li čovek ili nije. Jer čovek boji sve – i događaje, i život. Ujedno bojeći i sebe. Čanak je pokazao ko je i šta je. Jednako kao što je, ali na drugačiji način, pokazao i policajac iz Podgorice Petar Knežević, koji je privukao pažnju javnosti.: V.K.
On je, pod punom opremom, u času kada su počela da zvone zvona sa vekovne svetinje, pre izlaska patrijarha i mitropolita iz manastira, uspeo na brzinu da se prekrsti, što je izazvalo ogromno oduševljenje vernog naroda. Čekao je da izađu kako bi ih sproveli do helikoptera u trenutku kada su Cetinjem odzvanjale detonacije sa barikada.
Mučno je gledati da u 21. veku usred Evrope specijalci sprovode i štite jednog velikodostojnika bilo koje verske zajednice od nerazumne i nahuškane mržnje. Veliko poštovanje za dostojanstvo, ljubav i želju za mirom koje su pokazali patrijarh gospodin Porfirije i mitropolit Joanikije – prokomentarisala je Dr Danica Grujičić.
I završi se čin ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju. Završi se, ili poče nešto sasvim novo u toj tradiciji, nešto što ne miriše na dobro.
07. septembar
