Reče premijerka Ana Brnabić juče „eksponencijalna kriza“. Reče, takođe, stigli smo do tačke kada „sistem može da pukne“. Kaza i da, ukoliko ne budemo „gvozdeno disciplinovani“ sledi 24-oročasovna izolacija. U prevodu na srpski – nadrljali smo, ukoliko se ne uozbiljimo. Bolje rečeno – ukoliko se neozbiljni ne uozbilje. Jer mnogi su već pune dve sedmice „mrtvi ozbiljni“, ali se njihova ozbiljnost uz neozbiljno ponašanje pojedinaca ne važi. Džaba su bili ozbiljni, džaba su dreždali zatvoreni u četiri zida izmišljajući sebi razonodu kako ne bi „skrenuli s uma“ i kako ne bi „poumirali od straha“. Džaba – mora sve Jovo nanovo.
I svi su ljuti. Ozbiljni su ljuti na neozbiljne, neozbiljni se ljute što im neko ograničava slobodu – „šta fali ako malo prošetaju po suncu“, „šta fali ako izvedu svog ljubimca da piški“, „šta fali ako sednu na klupici u parku“, „šta fali ako odu do komšije na kafu“ ?
Ma ništa ne fali, mogu da budu samo na dobitku. Mislim da dobiju virus, a posle da nastave da se ljute što „im je neko smestio da se nađu u situaciji u kojoj se vata virus“. Mi, lično, nikada ni za šta nismo krivi.
Svi spominju dve nedelje kojima idemo u susret. Dve grozne nedelje, u kojima nas očekuju grozne stvari. To nam govore i političari i struka, kako lekare u poslednje vreme zovu političari. Dakle, svi nam govore, ali jok……..mi i dalje ne verujemo. Političarima po di foltu ne verujemo, a lekarima jer nam se čini da su kupljeni od političara, pa tako i jedni i drugi guraju istu priču iz nekakvog interesa. Priču, u kojoj smo samo mi pametni.
Dr Predrag Kon je „izlapeo i ne zna šta govori“, Dr Darija Kisić Tepavčević se očešljala u „ovom tragičnom za narod trenutku“ pa nam iz tog razloga ne uliva poverenje, predsednik i premijerka se „prenemažu“……….a mi pametni šetamo i pijemo pivo ispred dragstora.
U međuvremenu stiže nam pomoć – iz Kine, Rusije, Evropske unije, odasvud. Pomažu i naši privrednici, preduzetnici, imućni ljudi. I pojedinci pomažu. Bračni par iz Švedske kupio i poslao Srbiji tri respiratora. Pomažu i oni koji nemaju, ali prikupe onoliko koliko mogu pa pomognu. Svi pomažu, samo mi sebi odmažemo. Zato što smo mnogo pametni. Zato što „ne damo na se“. Nad nama će neko da sprovodi diktaturu, da nam zabranjuje ovo ili ono, da nam tera jadne penzionere da u cik zore idu u prodavnice, nama će neko da zabranjuje da ne viđamo svoje najbliže i svoje prijatelje. E baš vala da neće!
A što ne bismo uveli moratorijum na razmirice i nesuglasice dok traje vanredno stanje? Ko što je uveden moratorijum na mnoge druge stvari. Pa lepo da pregrmimo ove nevolje, da ostanemo živi i zdravi, da sačuvamo sebe i druge. A kad sve prođe da se posvađamo ko ljudi, da se povatamo za gušu i da se pobijemo ako treba, samo ne sada „ko Boga vas molim“, što bi rekao Vučić.
Ako mislite da ne valja ovo što predlažem, ajd vi predložite nešto pametnije i bolje! Poslušaću vas samo pod jednim uslovom: da budem živa i zdrava, za sve ostalo me baš briga.
5.april
