Samostalni poslanik Miladin Ševarlić odlučio je da prekine štrajk glađu, koji je započeo prekjuče. Kaže da je on, kao „idejni tvorac“ koji je osmislio i prijavio štrajk glađu, „medijski ugušen“ nakon što su, iz različitih razloga, u štrajk glađu ušli i poslanici SNS i pokreta Dveri.
Ševarlić smatra da pitanja koja su ti poslanici pokrenuli – incident sa napadom na poslanika Marjana Rističevića i nastavak izbornog procesa, nisu značajni kao što je, prema njegovoj oceni, nacionalno pitanje KiM.
Eto, Ševarlić je odustao od štrajka jer smatra da težina problema zbog kojeg je on odlučio da gladuje ne može da se meri sa motivima poslanika pred Skupštinom Srbije. Boško Obradović i njegove pristalice štrajkuju zbog izbora i „diktature“ kako rekoše, pristalice SNS zbog incidenta pred Skupštinom koji je izazvao Obradović i napada na Marjana Rističevića.
Svi oni, koji su bili ispred doma Narodne skupštine kako bi dali podršku poslanicima koji su štrajkovali glađu, razišli su se nešto pre 9.30. Na stepeništu zgrade parlamenta ostao je Boško Obradović sa stranačkom koleginicom Marijom Janjušević, a kako je ranije rekao, on će tu ostati do ponoći, a ujutru nastavlja štrajk.
Predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin rekao je juče da će, ako Dragan Ðilas počne štrajk glađu kako je najavio,štrajk početi i on, i sve vreme biti uz njega.Iz prostog razloga da ne bi lagao pa da „danju pred kamerama plače, a noću jede. A ja sam – poručuje Vulin – štrajk glađu uvežbao u Dosovskim zatvorima“.
Predsednik Srbije, obaćajući se građanima sinoć, zamolio je da izborna kampanja prođe bez nasilja i da se ukaže poštovanje učesnicima u izborima sa koje god strane da se nalaze.
„Nedopustivo je da svoje građane izlažemo opasnosti. Na stotinak metara odavde održava se skup, 5.790 pristalica SNS i oko 64 pristalica pokreta Dveri“, rekao je on i naglasio da ne iznosi to kako bi se hvalio. Kazao je da prebrojavanje nije potrebno nego jedinstvo.
„Što se tiče štrajka glađu jednog od opoziconih poslanika opozicije (Obradovića), pozivao sam na razgovore bezbroj puta i govorili su da se sa mnom ne može razgovrati i da to nije potrebno. Desetine puta su to ponavljali, pozvao sam ih da dođu u ponedeljak na razgovore kada su bili i drugi predstanvici opozicionih stranaka i to sam javno učinio na konferenciji za novinare“, rekao je Vučić.
Dodaje da ne može, niti mu pada na pamet da prihvati da ragovora ucenama i pretnjama.
Izgleda da u tom grmu leži zec. Ne prihvata ucene i pretnje, i tu se priča završava uz konstataciju da je Vučić diktator. A moglo se nekada ( to svi znamo) ucenama i pretnjama. Itekako se je to moglo u doba Miloševića. Mi Nišlije znamo ( ako hoćemo da se prisetimo) šta je 2000-te godine izgovarano sa balkona Mekdonaldsa. Koje su neistine servirane građanima, kakve pretnje su upućivane tadašnjoj vlasti, šta se sve koristilo kao oružje da se do vlasti dođe. I došlo se uz nasilje, i to znamo. Uz paljenje Skupštine, uz uništavanje skupštinske imovine i masovne tuče na ulici. Naravno, pamti se samo to da je milicija prebijala demonstrante. A oni su samo mirno šetali i ništa nisu radili. I tako mirne i fine su ih organi reda prebijali.
Izgleda da Vučić ne pada na taj štos. Ne brine ga nasilničko ponašanje opoziicije, čak o tome ne želi ni da razgovara.Što je, donekle, i normalno. Sasvim je druga priča bila te 2000-te uz onoliki narod okupljen ispred Skupštine. A na današnju brojku pristalica opozicije, ne samo Vučić, niko ne bi ni trepnuo. Pri tom, što je važno naglasiti, razjedinjene opozicije. Jedan štrajkuje glađu iz ovog, drugi iz onog razloga, jedan s drugim se ne slaže i medjusobno se optužuju, a svi zajedno bi da sruše
Vučića. Priznaćete – neozbiljno je to, koliko god se pojedinci upinjali da deluje ozbiljno.
Jedini efekat čitave priče je da može o Srbiji iznova da se stvori pogrešna slika u svetu. Iz prostog razloga što novinari, naklonjeni opoziciji, ne prestaju da šire priču kako se u Srbiji, u Beogradu, dešavaju krupne stvari, kako je opozicija totalno marginalizovana, a Vučić autokratski drži sve konce u rukama. Zna dobro opozicija da takve stvari pale u svetu. Ko će još da proverava to što su mediji rekli. Pa i onda kada SNS pobedi na izborima, biće to za neke iznuđena pobeda u nedemokratskim uslovima.
Ko ne zna za trikove pojedinih opozicionara u Srbiji, taj ništa ne zna. Ako im se išta može priznati to je da su prevarantske metode podigli na najviši nivo. Uvežbali do savršenstva. Jedini problem je tvrd orah koji su ovoga puta zagrizli i o koji mogu da polome zube. Dopadalo se to nekome ili ne, tako je.
12.maj
