Opet ću ja o nama i o našoj deci. Podstaknu, nekako, čoveka primeri iz svakodnevnog života, sopstvenog, ali i iz neposrednog okruženja. O nama, našoj bolećivosti prema tim malim stvorenjima (ali nemilosrdnim manipulatorima) i o želji da budemo moderni roditelji. Dojadile nam,iz sopstvene prakse, vaspitne mere naših roditelja kojih se sećamo i koje nam nisu prijale, pa pokušavamo da takvo vaspitanje okrenemo naopačke. Misleći da ćemo tako učiniti krupan korak i od naše dece drugačije ljude.
Posmatrajući „moderne roditelje” i „moderno roditeljstvo” prva pojava koju uočavam je strah od sopstvene dece. Da, baš tako. Mi se bojimo naše dece, bojimo se da ih, čineći korake koji im nisu po volji, ne naljutimo.
Pa uzmite običan doručak koji pripremate svojoj deci, misleći da ste uradili nešto jako dobro, a umesto hvala čujete dreku “znaš dobro da ja to ne volim i da ja to ne jedem”. A onda usledi ubrzano ispravljanje greške i iznošenje na sto onoga, što oni vole. Usput, razrogačenih očiju i uplašeni pitamo “jel ti se sviđa sine”.
Prost je primer ovo sa doručkom, ali primenljiv na sve moguće situacije u životu, a njih je mnogo. Počev od onoga što im treba, preko škole, pa sve do posla koji im takođe treba, kada završe školu. Sve su to stvari koje je moderni roditelj dužan da obezbedi svom detetu, strahujući sve vreme da negde ne pogreši.
Nikada se na tom putu niko od nas nije zapitao kakvu im lekciju dajemo i koju poruku šaljemo. I mogu li da dobiju baš sve što požele, i šta biva ako ne dobiju.
I onda ono naše ustaljeno “deca su danas loša, loše se ponašaju”. A nije tako. Deca se ponašaju onako, kako smo ih naučili i sledeći primer koji smo im dali. Deca su u stanju da urade mnogo više od očekivanog, bilo da se radi o manirima, poštovanju prema starijima, samokontroli i velikodušnosti. Ali moraju da imaju model od kojeg uče. A mi im dajemo pogrešan.
Mislite li da deca ne znaju da sede pristojno u restoranu ili za večerom? Ili da ne znaju da za sobom sklone i počiste? Ako ne znaju, to je samo zbog toga što im nikada niste dali priliku da nauče. Podignite lestvicu očekivanja, pa ćete videti šta su sve u stanju da urade.
Mudri su bili naši roditelji, neki od njih i bez ikakvog obrazovanja, mudri su bili jer su umeli da kažu NE. Jer su znali da postoji granica na relaciji roditelj – dete, jer su umeli da od deteta prave čoveka. Uostalom, to je i zadatak svakog roditelja, zastarelog u shvatanjima i ovog današnjeg, modernog. Da od deteta napravi čoveka.
Današnjim roditeljima se, izgleda, ta lekcija nije dopala pa su je izbacili iz udžbenika. I prepustili deci da se samovaspitavaju, prevaspitavajući usput i roditelje, od kojih su načinili uplašena bića sa večitim strahom u sebi da ne pogreše, pa da im se dete ne naljuti i iz srdžbe ode na pogrešnu stranu.
Moderno roditeljstvo je načinilo brojne greške i bojim se da su one neispravljive. Deca odrastaju u sebične, nestrpljive i nekulturne odrasle osobe. Izvinite, ali to nije njihova greška. Sami smo im trasirali ovakav put. Zato nemamo pravo da ih kritikujemo i upiremo prstom u njih, možemo samo da budemo ljuti na sebe i na ono što smo od dobrog materijala uspeli da napravimo.
Nije badava Duško Radović govorio: “Tucite decu kada počnu da liče na vas”.
19.Februar
