Gradski Portal 018 – 14.04.2019
„Neće se ništa važno dogoditi danas”, rekao je predsednik Aleksandar Vučić uoči protesta “1 od 5 miliona” u Beogradu, koji je najavljen kao najveće okupljanje i skup na koji će okupiti građane iz čitave Srbije. Okupilo se 7 300 do 7 500, procena je MUP-a. Iz čitave Srbije, rekoše. Mnogo, ili malo – procenite sami. Ja ne bih, hvala lepo, ne ide mi brojanje baš najbolje. Ali, odokativno – pa I nije nešto. Za onoliku Srbiju. Na žalost onih, koji su skup organizovali, procena je tačna. Ništa se važno nije dogodilo juče, osim ređanja za govornicom brojnih govornika, čije su reči – kako je i do sada bivalo – reči obojene mržnjom, napadima, i omalovažavanjem protivnika.
Među zahtevima opozicije, koji su sinoć postavljeni , su oslobađanje medija, fer i pošteni izbori, ostavke državnog vrha i otkrivanje počinioca i nalogodavaca ubistva predsednika inicijative SDP Olivera Ivanovića.
Vlastima je ostavljen rok od šest dana da ispune zaheteve opozicije koje su izneli na protestu, kao ultimatum. Jer, kako su rekli, predstavnici SzS, udruženja građana i strukovnih udruženja spremni su da razgovaraju sa „nadležnim organima“, ali ne sa predsednikom Srbije i predsednicom Skupštine Srbije.
Eto, barem su u nečemu saglasni vođe protesta I predsednik Srbije. I on reče da neće sa njima da razgovara.
Šalu na stranu, šta se stvarno htelo I želelo na “velikom protestu”? I koliko god se opozicija ljutila zbog opaski na njihovo okupljanje, moram da se složim i sa izjavom miinistra Dačića koji je sinoć rekao da je skup bio potpuni debakl pred očima cele srpske i međunarodne javnosti . I pojasnio: “Ne valjaju lideri koji ih vode i, ako ih ne promene, i ovoliko malo ljudi za dugo
najavljivan centralni protest opozicije, biće najveći skup koji mogu da okupe “.
Ajde sad kažite vi meni šta ovde nije istina? Narod je jedno, a lideri su drugo. Narod želi vođu, a vođa se nametnuo i krenulo se za onim “ko se našo”. A našao se Obradović, Đilas, Trifunović. Pa po sistemu “daj što daš, kad nema bolje”. I eto ti protesta na kojem građani, svako sa nekom svojom mukom, žele da sruše vlast. Kako bi muku izlečili. U takvoj situaciji narod nije nikada, pa ni sada ne razmišlja je li kadra “vođa” da ih odvede tamo gde bi oni želeli. U taj bolji živo koji im se pod ovom vlašću, iz njima znanih razloga, ne dopada. A baš tu je kvaka, što bi se reklo. Ideš – ne znaš gde, ali je važno da ideš. Ideš – ne znaš za kim, ali je važno da se našo. Želiš – ne znaš šta, ali je važno da želiš.
„Osim uvreda i pretnji, ni danas niko nije mogao da čuje ništa o tome za šta se zalažu. Ideje nemaju, naroda nigde, očigledno nešto ne valja“ – konstatovao je ministar Dačić . Hvala mu na opasci, uze mi reč iz usta. Ali bolje da on to kaže, nego ja.
Da vlast ispuni zahteve, inače će se protestvovati i naredne subote. Kako da ispuni za nedelju dana ono što opozicija traži – oslobađanje medija, fer i pošteni izbori, ostavke državnog vrha i otkrivanje počinioca i nalogodavaca ubistva predsednika inicijative SDP Olivera Ivanovića.
Sve se na protestima svelo na – čisto da nešto kažem, čisto da dignem tenziju u narodu, čisto da pokažem kako sam hrabar, čisto da tražim, a ne znam šta bih dao. Narodu sta bih dao, kad smaknem Vučića, pa ja postanem Vučić.
Ne ide to tako, neozbiljno je. I bezobrazno prema narodu koji ima gore pomenutu muku, i koji bi stvarno želeo da se nešto promeni. A to nešto ne mora da se menja urlanjem na ulici, upadanjem u Nacionalni servis, vitlanjem testera po televiziji i šetanjem ograda
po Beogradu. Pa nismo divljaci, valjda smo civilizovan narod. Valjda postoje sredstva kojima može život da se menja. Eno ti šta je mogao jedan jedini građanin, Igor Jurić, da promeni. Sam je promenio sistem u delu u kojem nije valjao. Potrudio se, bio uporan i uspeo. Ne mržnjom ( a imao je povoda za mržnju), ne razbijanjem i galamom, ne nasiljem ….već korak po korak, menjajući stvari institucionalno , čovek promenio Zakon. Jedan čovek.
A šta sve može puno ljudi, ukoliko su im ideje zdrave, a namere poštene. Brda mogu da pokrenu. Ali oni to ne čine. Znate zašto? Zato što pomeranje brda zahteva trud I muku, a njihove vođe bi da brda miniraju i sruše odjednom, kako bi njima bilo bolje, a ne narodu. Izgleda, međutim, da se narod u međuvremenu opametio.
14.April
