Potvrda onoga što se sumnjalo, da su Amerikanci 31 avgusta napustili Kabul stigla je od talibana.
Poslednji avion sa američkim vojnicima napustio je Avganistan, ali je grupa Amerikanaca odlučila da ostane u Avganistanu, uglavnom da bi bili sa svojom porodicom, pa se postavlja pitanje – šta će biti dalje sa njima i sa strancima drugih nacionalnosti koji su i dalje tamo?
Administracija američkog predsednika DŽozefa Bajdena je navela da očekuje da će talibani nastaviti da obezbeduju siguran prolaz Amerikancima i ostalima koji žele da napuste Avganistan kada odu američke trupe, prenosi Rojters.
Na desetine hiljada Avganistanaca koji su u riziku, kao što su prevodioci koji su radili za američku vojsku, novinari i zagovornici ljudskih i ženskih prava ostali su u toj zemlji.
Britanska novinska agencija navodi da nije poznato kakva će biti njihova sudbina, ali zvaničnici su zabrinuti da bi talibani mogli da im se osvete.
Sjedinjene Američke Države završile su povlačenje svojih vojnih snaga iz Avganistana, skoro 20 godina od dolaska u tu zemlju, saopštila je američka vojska.
„Želim da objavim kraj našeg povlačenja iz Avganistana i kraj misije evakuacije američkih državljana, državljana trećih zemalja i ugroženih Avganistanaca”,rekao je general Luis Mekenzi.
Tokom misije je, kako je objasnio, poginulo više 2.460 američkih vojnika i civila, a ranjeno više od 20.000 njih uključujući i 13 vojnika poginulih u napadu bombaša samobice ISIS-K kod aerodroma u Kabulu. Sitnica za one koji gledaju sa strane i koje nije briga ni za amerikance, niti za avganistance, ponajmanje za talibane. Nije sitnica za porodice poginulih, ali i to je sitnica o kojoj malo ko razmišlja. Rat je, ili nije rat, samo je mirno povlačenje uz velike žrtve. To čini razliku. Jednaku kao i milosrdni anđeo. Smrt u humane svrhe. Čudna, ali održiva filozofija.
Pristalice talibana održale su u istočnom gradu Hostu lažnu sahranu tokom koje su nosili improvizovane kovčege prekrivene zastavama SAD, Francuske, Velike Britanije i NATO-a.
Na sve to predsednik Amerike Džozef Bajden kaže “ da je povlačenje američkih snaga iz Avganistana neverovatno uspešna misija”. Neverovatno bezuman zaključak, usudila bih se da primetime.
A šef NATO-a Jens Stoltenberg “da neće biti zaboravljeni svi oni koji nisu uspeli da napuste Avganistan posle odlaska američkih trupa”. Aha, neće. Gledali smo i taj film. Predvidljivost radnje je očigledna.
Sigurno je samo jedno – Avganistanci nikada neće zaboraviti NATO. Kao što ni Srbija neće. Ne zaboravlja se lako ono što je loše i što je sinonim za patnju i smrt. Koliko god u ovom trenutku drvlje i kamenje bilo usmereno ka groznim talibanima koji rade sve i svašta. Pa čak i vešaju čoveka na američkom avionu, koji visi na očigled sviju, a posle se ispostavilo da je čovek Taliban koji je hteo da razapne talibansnki zastavu u vazduhu, nakon odlaska američkih aviona, ali mu nije pošlo za rukom.
Talibani su možda grozni, jednako kao i njihov šerijatski zakon. O tome će tek da se govori i tek da se gleda čudo neviđeno. Ne znam samo zbog čega se zabvoravlja uzrok svega, što se sada u Avganistanu događa. A to je dvadesetogodišnja okupacija i ropstvo naroda, koga je neko želeo da preko noći pretvori u nešto, što nije. Pa mu nije pošlo za rukom, pa je pobegao. Bez trunke griže savesti i osvrtanja na učinjeno delo iza sebe. Na rezultate svog dvadesetogodišnjeg rada.
Sjedinjene američke države su 20 godina pokušavale da uvedu svoje standarde u Avganistanu, a rezultat su samo tragedija i gubIci – izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin. Jel to tačno? Pa jeste, vidljivo je golim okom.
Mi, na ovim prostorima, ni izdaleka nismo u prilici da na bilo šta utičemo i menjamo stvari. Mali smo isuviše, a i samo smo marionete svetskih moćnika. Ali bi trebalo da shvatimo da se američkim krahom u Avganistanu svet promenio.
Najnovija dešavanja u Avganistanu, pobeda talibana, sramni beg Amerikanaca, NATO-a i njihovih saveznika, rušenje marionetskog režima u Kabulu kao kule od karata, jasno nam oslikavaju tektonske promene u svetskoj geopolitici.
Avganistan na najbolji način pokazuje kako se menja globalna arhitektura sveta, odnosno, kako se menjaju međunarodni poreci.
Tema za duboko razmišljenje, zar ne?
02. septembar
