Dobili smo novu temu za priču i nagađanja. Čisto da nam ne bude dosadno. Jer mi volimo studiozno da proučimo svaki novi korak, predlog ili odluku srpskog predsednika. Zato što je, nekima od nas, sve što on uradi sumnjivo i diskutabilno.
Kao što smo čuli predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče da je doneta odluka da se da dodatna finasijska pomoć za one koji su se vakcinisali. Naveo je da će ta pomoć iznositi 3.000 dinara i svi sa više od 16 godina, koji će se vakcinisati jednom ili sa dve doze do 31. maja, mogu da podignu ovaj novac.
Cilj je, kako je istakao, da se nagrade oni koji su pokazali odgovornost, kao i da se ostali pozovu na vakcinaciju. Želimo da dođemo do kolektivnog imuniteta kako bismo se posvetili radu, kazao je Vučić.
„Šta li on to sada muti” – komentar je onih, koji ne žele da se vaksinišu. „Mora da je nešto opako smislio, nije to tek tako”. I kreće ono studiozno proučavanje slučaja, kako bismo dokučili šta je pisac hteo da kaže.
Reče predsednik, međutim, još nešto – da ukoliko se neko zarazio koronavirusom, a nije primio ni jednu dozu vakcine neće mu biti plaćeno bolovanje.
„Ako ste se zarazili, a primili ste dve vakcine, tuđom krivicom, vi imate pravo ako ste u državnom organu, vojsci ili slično, vi imate pravo na bolovanje. A ako niste vakcinisani, nećete imati plaćeno bolovanje“, rekao je on.
Kukuuuuu, tek mu to nije trebalo da kaže. Pa jel vakcinacija dobrovoljna, ko može da me silom natera da se vakcinišem (čitaj brinem o svom zdravlju), pa baš sada zainat neću baš da vidim kako neko neće da mi isplati moje bolovanje. Ko ima
pravo da krši moja Ustavom zagarantovana prava. Ja znam………onda, naravno, usledi potanko objašnjavanje onoga što svako od nas zna, a zna jer smo mi narod koji se u sve razume i sve zna. Nama, na ovim prostorima, nisu potrebni ni doktori, ni ekonomsti, ni advokati…..ništa nije nama potrebno, mi sve bolje od njih znamo i u sve se bolje razumemo.
I u poslove predsednika države se bolje razumemo, sutra bismo mogli da sednemo u njegovu fotelju i očas pozavršavamo sve ono, što je on „upropastio” i što , po našem mišljenju, ne ume.
Lično ne volim da se mešam u tuđe poslove. Ni pekara, ni mlekara, ni lekara ni advokata, pa ni čistača na ulici. Posebno ne u poslove i odluke predsednika države. Strah me da nešto ne upropastim, da mi se ljudi ne smeju. Bojim se da, radeći nešto što ne znam, nekome ne pokvarim život i nanesem zlo. Radim ono što znam i poštujem svačiji rad, uz pretpostavku da i taj zna šta radi. To se, naravno, odnosi i na predsednika.
Uostalom, odrasli smo ljudi, imamo izbor. Ko neće 3000, ne mora da ih uzme. Niko mu ih silom ne daje. Ko neće da se vakciniše, nema plaćenog bolovanja. Zato što je sam odlučio da se izloži riziku da bude biolestan. Prosto ko pasulj i ne zahteva neku veliku filozofiju. A koje su predsednikove namere, to mene nemojte da pitate. Pitajte njega, on to najbolje zna. Ili nagađajte, ko što ste navikli, pa kud vas put odvede. Ionako nam je nagađanje, sumnja i podozrivost način života. Čekam dan kada ćemo i u sebe početi da sumnjamo, ukoliko nam se misli slučajno poklope sa Vučićevim.
06.maj
