Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO DA NE KAŽEM – SVE JE IGRA – PA KO NADIGRA

ŠTO DA NE KAŽEM – SVE JE IGRA – PA KO NADIGRA

0

Sedište predsednika Republike Srbije od rane zore juče je bez zaštitnih barijera, što je jedinstven slučaj u svetu.

Radnici „Beograd puta“, naime, uklonili su zaštitnu ogradu ispred zgrade Predsedništva na Andrićevom vencu, po nalogu predsednika Aleksandra Vučića, nakon što su tokom protesta „Jedan od pet miliona“ demonstranti pokušali da nasilno uklone bezbednosnu barijeru i uđu u zgradu, u kojoj je sedište predsednika Republike.

To znači da će građanima sada praktično biti omogućen pristup do samog ulaza u zgradu Predsedništva.

Savetnica za medije predsednika Republike Suzana Vasiljević rekla je da je to, inače, protivno svim bezbednosnim preporukama i zakonu, ali kako kaže, građani će sada moći da priđu do samih vrata da se ne bi pravila fama od događaja, kakav se odigrao ispred Predsedništva u subotu uveče.

„Ovo je jedinstven primer u svetu, ali da probamo da pokažemo kako Srbija može i kako je Srbija demokratska zemlja, koja je otvorila prostor oko zgade. Nadamo se da će svi umeti to da poštuju i da će se sa poštovanjem odnositi prema objektima koji su simbol države“, rekla je Vasiljevićeva.

Ponovila je da će, po nalogu predsednika, sam ulaz ubuduće obezbeđivati pripadnice specijalne jedinice Kobre, sa oznakama i, verovatno, u vojnim unoformama, kako ne bi bilo spekulacija o tome ko obezbeđuje zgradu.

„Ovu zgradu jedino i isključivo obezbeđuju pripadnici specijalne jedinice Kobre, kao i u prošlu subotu“, podvukla je Vasiljevićeva.

Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta ocenio je da nije karakteristično za specijalne jedinice vojske da se obračunavaju na način kako se to dogodilo u subotu uveče ispred zgrade Predsedništva.Prema njegovim rečima, Srbija nije podeljeno već „atomizirano društvo“.

„Mi nemamo dva pola pa da se jedan sa drugim suoči. Mi ovde imamo, s jedne strane, organizovanu kriminalnu grupu i, s druge strane, ljude različitih političkih interesa“, kaže on.

Kobre su, dakle, po njegovom mišljenju oprganizovana kriminalna grupa, što dalje znači da predsednika države čuvaju kriminalci.

„Sve je učinjeno na planu diskreditacije učesnika u tim pregovorima, a i činjenica da ne učestvuju ljudi koji su za to zaduženi dovoljno govori da nemamo razgovore o izbornim uslovima“, rekao je Voštinić komentarišući okrugli sto koji se organizuje na Fakultetu političkih nauka, uz učešće predstavnika vlasti i opozicije.

Šta porazumeva pod diskreditacijom učesnika, Voštanić nije pojasnio, ali je fakat da su svi imali pravo učešća – i vlast i opozicija – i da su svi mogli da kažu ono što su naumili. Što, u prevodu znači, opozicija da traži, a vlast da da ono, što smatra da je potrebno i u skladu sa Zakonom. To je obično, građansko razmišljanje, da ne bismo zalazili u dubinu.

Nevolja je u tome što opozicija smatra da vlast mora da pristane na sve njihove zahteve, jer ako ne pristane…..onda se ide u bojkot izbora. Nevolja je i u tome što političari nemaju želju da se sretnu na putu, već bi svako da ide svojim putem, a da se ipak negde nađu. Po mogućstvu na stanici, koju su sami predvideli. A to ne ide nikako. Po fizičkim zakonima je nemoguće, da ne govorimo o drugim.

Ja tražim sve, a ne dajem ništa – čak ni razumevanje onoga što je normalno – je stav koji, niko normalan, u demokratskom društvu ne bi mogao da prihvati apriori.

Uklanjanje ograde ispred Predsedništva opozicija ne komentariše. Je li to ok ili nije? Šta će sada, na šta će sada da se žali? Brutalan odnos prema građanima, kažu. A napad na pripadnike specijalne policije koja čuva predsednika jedne države, ko god on bio, je normalan, jel tako? Tako nešto nije zabeleženo u svetu? Pa i nije. Zabeleženo je mnogo gore i drastičnije, ali mi ne govorimo ni o čemu, što nama ne ide u prilog.

Ova priča pomalo liči na „zamajavanje“ u nedostatku boljih argumenata. Na „prikupljanje dokaza“ koji će poslužiti za bojkot izbora. A bojkot izbora je za opoziciju jedina opcija, koja pije vodu, kako se ne bi osramotila ped građanima koji je slede na tom putu. Jer, prema postojećem stanju stvari opozicija nema šanse da na predstojećim izborima „nadigra“ Aleksandra Vučića. Čak i ako se pođe od pretpostavke da Aleksandar Vučić ne valja, opoziicija toliko ne valja da i sa takvim Vučićem ne može da izađe na kraj.

Bojkot izbora je jedini valjani izlaz za opoziciju, kako bi mogla da se predstavi kao pobednik i kako se ne bi obrukala pred svojim pristalicama. Sva je igra. Politička. Pa ko koga nadigra.

13.Avgust

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde