Gradski Portal 018 – 01.03.2019
Zaposleni u katastru ponovo štrajkuju. Službenici sektora Katastar nepokretnosti u Republičkom geodetskom zavodu Srbije predali su – negde sredinom januara – zahtev Vladi Srbije kojim su tražili hitan prijem kod premijera ili predstavnika Ministarstva građevinarstva radi razgovora o povećanju plata i rešavanja drugih problema.
Izvršni sekretar sindikata „Nezavisnost“ u RGZ Nebojša Pejčinović rekao je tada da su plate katastarskih službenika, koje su u oktobru 2014. godine iznosile približno 46.000 dinara, sada oko 41.000 dinara.
Republički geodetski zavod Srbije saopštio je da obračun plata zaposlenih ne može biti povod za štrajk u tom zavodu, „iako to glasnogovornici sindikata uporno ističu“.
U saopštenju se navodi da su plate zaposlenima u RGZ-u isplaćene 20. februara, kao i da niko od zaposlenih nije uputio Odeljenju finansija pismenu primedbu na loš obračun plate.
Navedeno je da je ovih dana u štrajku bilo 18 službi katastra, „što jasno govori da novi štrajk u RGZ-u nema podršku većine zaposlenih, pa čak ni većine članova Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata“, kažu.
“ Reč je o performansu i nezapamćenom nasilju koje, uz političke instrukcije iz centrala granskih sindikata ASNS i Nezavisnost, izvode njihovi predstavnici u RGZ-u sa ciljem da se generiše nezadovoljstvo kod građana i privrednih subjekata“, piše u saopštenju.
U međuvremenu gradjani čupaju kosu zbog redova i čekanja u redovima i za najsitnije sitnice. Kao što je, recimo, izvod iz liste nepokretnosti kako bi neko mogao da podigne kredit za kupovionu kuće.
Neki od građana, koji stoje u redovima, se žale kako pet-šest godina ne mogu da uknjiže jednu običnu garažu.
Mnogi od njih imaju brojne zammerke na rad ove službe. Naglašavaju kako sa Katastrom imaju loša iskustva i od ranije, ne samo sada kada je štrajk.
Štrajk je naše omiljeno sredstvo za postizanje raznoraznih ciljeva. I ljudi ga koriste jer, kada se u javnosti kaže štrajk, to odmah znači da je neko obespravljen, da ga država u nečemu zakida, da je u teškoj situaciji iz bilo kog razloga. Niko se nikada ne upušta u analizu štrajka bilo koje vrste. A za početak ih treba grubo podeliti na opravdane i neopravdane. Badava podela, kad se obustavi rad – sve se zove štrajk. I što je najgore u štrajkovima uspevaju da stignu do cilja ne oni koji su u pravu, već oni koji su najuporniji. Dojadi državi…… pa im pruži prst, ali hoćeš đavola, onda traže celu šaku. I čim ih nešto zasvrbi, eto ih opet u štrajku.
To znamo odlično svi mi, iako se najčešće stavljamo na stranu štrajkača. Nekako nam izgledaju važni, hrabri, revolucionarni…..ljudi koji se usuđuju da nešto urade i promene.
Ne kažem ja da je šrtrajk nelegalno i loše sredstvo za postizanje određenih ciljeva. Samo kažem da ga zloupotrebljavaju oni, koji najmanje imaju povoda da se njime
služe. Probaju, pa dobiju, pa im se dopadne…..pa ponove. I tako više puta.
Ne bih da kao primer navodim prosvetare, kojima je štrajk omiljena aktivnost za stizanje do cilja, jer bi se grdno naljutili, ali jesu dobar primer.
O zaposlenima u katastru ne bih ni da govorim. Bolje bi o njima progovoorili svi oni građani u redovima, jer su jedino oni legitimni da procene rad zaposlenih. A na osnovu rada i učinjenog se dobija plata, a ne na osnovu toga što si zaposlen u katastru. Onda izmeriš rad i platu, pa šta prevagne. Rad neće……. u to sam uverena.
01.Mart
