Nemci odlučili da naprave jedan veoma zanimljiv eksperiment. Naime od 1. juna 2021, pa u naredne tri godine, grupa odabranih Nemaca će primati bezuslovni osnovni dohodak u visini od 1.200 evra. To je nemački minimalac.
Učesnici, koji su se prijavili, nisu morali da dokazuju da imaju bilo kakvu potrebu za novcem, a tokom projekta smeju da rade šta i koliko žele. Oni nemaju nikakve obaveze prema finansijerima projekta, izuzev što „moraju da popune sedam onlajn-upitnika u roku od tri godine koliko traje studija“, stoji na veb-stranici projekta.
Dakle, odabrani Nemci ništa ne rade, a u naredne tri godine im na računu leže 1200 evra.
Inicijatori „Mog osnovnog dohotka“, kako se naziva to udruženje, uvereni su da bi bezuslovna isplata novca svim građanima rešila mnoge probleme današnjeg društva. Oni smatraju da ljudi postaju slobodniji, kreativniji i srećniji ako se oslobode pritiska da moraju da zarade dovoljno novca za preživljavanje.
„Da li će da troše taj novac ili da stvaraju finansijske rezerve? Da li će prestati da rade ili će da rade manje? Da li će postati socijalno angažovaniji, da li će više da doniraju?“ – sve su to pitanja na koja istraživači treba da dobiju odgovore za tri godine. Valjda hoće da saznaju šta ljudi rade kad ne moraju da rade?
Ne znam šta ljudi u Nemačkoj rade kada ne moraju da rade, ali znam šta rade ovde kod nas. Ništa. Koriste slobodno vreme za zavšavanje, uglavnom nekih marginalnih poslova. A slobodno vreme, koje je na ovim našim prostorima ustvari radno vreme (tako se zove), strefilo je da tako kažemo mnoge članove ovog našeg društva, kojima je pošlo za rukom „da se snađu”. Snađu se, uglavnom, preko raznoraznih veza i vezica kako bi se uglavili na neko izmišljeno radno mesto, koje zapravo ne postoji, ali postoji na papiru. A papir je garancija da će na kraju meseca primiti platu. Makar ni olovku u ruke ne uzeli za to vreme. Na papiru lepo piše koje su njihove radne obaveze, za šta su zaduženi i šta rade. Amin. Nema tu šta da se proverava i kontroliše, jel lepo sve piše na papiru. Čak nije važno i jesu li „posetili” svoje radno mesto. Ko će pa da vidi da nisu. Ako se, kojim slučajem, ko doseti da upisuje dolaske i odlaske, i za to ima leka. Uuuuuu, mi smo na tom polju u vrhu inovatora.
Šta god Nemci postigli ovim projektom, biće njima od koristi zarad brojnih istraživanja. Oni su radna pa radna nacija. Nema tu šta mnogo da se filozofira. Garant će ovi eksperimentalni kunići iskoristiti priliku da “odrade” neke dodatne poslove ili da se upuste u privatni biznis, jer ih strah od praznog džepa ne pritiska. A imaju i vremena za to.
Ovakvi eksperimenti kod nas ne bi prošli. Zato što mi i kad morami i kad ne moramo, ne volimo baš mnogo da radimo. A ako već ne moramo, što bi se uopšte i trudili. Pa dok traje, tri ili više godina.
Nikada, međutim, nisam mogla da razumem samo jednu stvar: Šta rade ljudi koji ništa ne rade, a mogu da žive, u čemu pronalaze smisao života i kako završavaju dan, mesec, godinu – a da iza sebe ne ostave bilo kakav trag. E, to mi nikako i nikada nije bilo jasno. Meni lično takvi ljudi liče na korov. Uzimaju sve što im život pruža, a ništa ne daju. Nikakve koristi od njih. Al njima lepo, jer misle da su stvarno biljke.
Pa kada neko krene da mi priča priče o našem nazadovanju u mnogim oblalstima života, i o tome kako je kriv ovaj ili onaj što nismo kao ostali i ne idemo napred, dođe mi lepo da ga udavim. Zato što niko od nas ne želi da prizna da je korov, koji je svestan samo svog postojanja na ovom svetu, misleći da je to dovoljno.
04.jun
