Izgleda da mira u dušama stanovnika sveta, gde god oni živeli, skoro neće biti. Preko noći je reč korona izbrisana iz naših glava i strahova, a na njeno mesto stigla je reč rat, i sa ratom povezani pojmovi – sankcije, svetska kriza, siromaštvo, izbeglice………
Srbija barem zna šta su to izbeglice. One njene, koje su bežale od nevolja iz nekih drugih zemalja, ali iIi i izbeglice koje su odabrale Srbiju da pobegnu od zla u svojoj zemlji. I znamo kako smo se prema njima odnosili, bilo da su naši ili tuđi. U Srbiji su uvek imali utočište, što se ne bi moglo reći za većinu evropskih zemalja, koje su izbeglice maltretirale, zatvarale granice, ograđivale se bodljikavim žicama. Svega se sećamo, jer nije bilo davno.
Odnos prema izbeglicama iz Ukrajine se promenio u zemljama Evropske unije. U većini njih postoji velika spremnost za pomoć izbeglicama iz Ukrajine, bez velike birokratije odobrava im se boravak do tri godine. Nalazi im se smeštaj, dobijaju finasijsku podršku i obećava im se posao.
Šta se to promenilo u glavama Evropljana? Postali su milosrdniji, puni razumevanja i empatije prema tuđoj nesreći. Bilo bi dobro da je tako, ali nije. Milosrđe Evropljana je utemeljeno na mržnji prema Rusiji. U inat čine to što čine, kako bi pokazali svoju humanost, i dokazali rusku nehumanost.
Većina evropskih zemalja raširenih ruku prihvata izbeglice. Velika Britanija se malo pobunila, ali je ubrzo stiglo ljutito pismo francuskog ministra unutrašnjih poslova Žerar Darmanina u kojem piše da je “britanska reakcija potpuno neprikladna i pokazuje nedostatak humanosti”.
U redu je humanost, ko kaže da nije, ali nije u redu licemerna humanost zato što su i Francuzi koliko do juče odbijali da prime
izbeglice iz drugih zemalja. Iz Ukrajine može, jer tako jasno stavljaju do znanja na kojoj su i na čijoj strani. Pošto su sankcijama na sve i svašta već dokazali na čijoj su strani, i svrstali se u grupu rusomrzitelja. I to je u redu, u redu je da neko ima stav, ali na činjenicama zasnovan, i argumentima potkrepljen. Stav koji je stav prema svima na ovoj planeti, ne samo prema Rusima. A ja ne mogu a da iz prikrajka ne podsetim humane Evropljane kakvi su njihovi stavovi bili, kada je Srbija bila u problemu. Stvarno se nerado sećam tih dana. Lepo reče predsednik Skupštine Ivica Dačić ovih dana: “Kada Zapad vidi dete da plače u ratnom vihoru – rasplače se, ako mu kažu da je to srpsko dete, obriše suze”. Prost, ali slikovit primer, koji opisuje humanist Zapada, zbog ruske agresije na Ukrajinu, I njegovo licemerje.
Rusofobija, dakle, vlada svetom. Mada, zbog ukidanja ruskih medija, i globalne medijske blokade, teško da možeš pročitati nekakav drugačiji stav. Ali nađe se. Univerzitetski profesor, međunarodno priznati stručnjak, član i učesnik brojnih međunarodnih foruma za strateška pitanja, autor više od 70 knjiga i 400 radova i dugogodišnji komentator događaja u svetu, inače Hrvat, ako vam ne smeta – Slavko Kulić, kaže:
– Smatram da to nije agresija, već akcija za uništavanje ciljeva koje je Zapad postavio u Ukrajini, počevši od laboratorija u kojima se proizvode sredstva za biološki rat, pa do ostalih ciljeva usmjerenih protiv Rusije. Zašto ukrajinski narod o tome nema informacija? Hoću da se to zna. U Ukrajini je napadnuta politička oligarhija koja ratuje protiv Rusije uz potporu Sjedinjenih Država i Europske unije, Pentagona i NATO-a. Taj rat isprovocirao je zapadni imperijalizam. Mislim da je u cijeloj ovoj priči takozvana invazija Rusije na Ukrajinu sporedna, jer se ovdje primarno radi o težnji SAD-a da odvoji Europsku uniju od Rusije i da Europu dobije za sebe.
Opa, šta ćemo sad, što bi rekla Konstrakta. Pa ovako ćemo, što bi rekao profesor Kulić:
U ovom sukobu Europa će jako stradati. Europski lideri nisu razumjeli bit tog sukoba. Vođe velikih naroda nisu planetarno zreli
kada se sukobljavaju oružjem preko leđa trećih. Tu ukrajinski narod strada ni kriv, ni dužan. Taj narod nije javno informiran o tome tko protiv koga ratuje u Ukrajini. Ako netko govori da je Rusija »ničim izazvana« pokrenula agresiju na Ukrajinu, onda ga ja pitam kako to da je NATO svojim raketama došao na ruske granice i kako to da se dosad o tome šutjelo, uključujući i kod nas u Hrvatskoj.
Ovde stavljam tačku kako mi ne bi uveli sankcije zato što podržavam Ruse. Nisam ja, majke mi, to ovaj hrvatski profesor Slavko Kulić. Ma i ja kažem, sram ga bilo, usuđuje se da prkosi kolektivnoj histeriji i rusofobiji. Umesto da zbrine nekoliko izbeglica tamo u Hrvatskoj, i dokaže svoju humanost. Dok i njemu, i svima ostalima mečka ne zaigra pred vratima.
15. mart
