Sinoć je u Beogradu održan 45. protest „Jedan od pet miliona“. Ozbiljno novinarski sagledan, svaki sledeći protest kao vest u sebi nosi samo brojku, koja govori koji je po redu. Ništa drugo novo, ništa spektakularno, ponajmanje ništa ozbiljno što treba da poruči građanima Srbije. Kako bi se opredelili da krenu za njima, kako bi izašli na ulice i podržali ih i, u krajnjem, kako bi na izborima koji slede, glasali za …..stvarno ne znam kako da ih nazovem jednim imenom…..reći ću jednostavno, za NJIH.
Sinoć su se oni, koji su bili na protestu, bavili “raščišćavanjem slučaja moleraja”. Naime, odgovarali su na krivične prijave podnete protiv studenta koji su tokom ranijeg protesta farbali u „pink boju“ ulazna vrata zgrade Radio televizije Srbije . Tada su simoblično poručili šta misle o njenom izveštavanju.
Organizator je pozvao građane da ponesu nešto sa pink bojom kako bi „pokazali da ona najbolje odslikava“ tu medijsku kuću, najavivši i performans ispred njenog sedišta u Takovskoj ulici .
Naveli su i da su počela saslušanja u policiji studenta prepoznatih na snimcima kako farbaju vrata RTS, ali i da nemaju nameru da se kriju kad to rade. Takođe i da je boja koju koriste urađena na „vodenoj bazi“.
Pokušavam da uđem u suštinu gore navedene pojave, i verujte mi, nikako mi ne polazi za rukom. Ili su mnogo pametni, pa ih ja ništa ne razumem, ili su ono drugo…..suprotno od mnogo pametni, pa i ne mogu da ih razumem, jer mi svest ne dopier do tih pametnih granica njihovog razmišljanja. Više nije ni smešno, onome ko bi da se smeje. Počinje da biva mučno i tužno. Alo ljudi, pa o čemu se ovde radi? Igrate li se na ulicama u nedostatku pametnijeg posla, ili pokušavate da napecate sirote
ljude da vas slede u misiji, koju ste nazvali “obaranje vlasti I nesposobnog Vučića”?
Ustvari, o kakvom li ja obaranju vlasti govorim, kad učesnici skupa i ne nameravaju da izađu na izbore. Sve vreme su uzvikivali “bojkot, bojkot”…..iskreno se nadam da znaju makar šta znači to što uzvikuju.
A posle šetnje su zastali kod Predsedništva Srbije na Andićevom vencu gde su odslušali melodiju iz filma „Ratovi zvezda“ odsviranu na violini i upalili baklju, kao i kod Pionirskog parka gde su pružili podršku ratnim veteranima.
Pamtim ja i neke druge proteste, ako ćemo baš. One ranije, o kojima imam svoje mišljenje, ali svakako mogu da kažem da su ličili na proteste. Znalo se šta hoće, gde su krenuli, ko ih vodi, i šta nude. Možda su i varali u mnogočemu ( a jesu u obećanjima koja nisu ispunjena), ali su sve to pakovali u fino pakovanje koje “pije vodu” kod naroda. Pa su im se često, divili i oni koji nisu bili uz njih. Pojavi se na takvim skupovima Drašković, Đinđić, Koštunica, Šešelj…..narod ih je, u to vreme, poštovao i verovao im. I sledio ih je, zato su i uspeli u naumu.
Danas se na protestima pojavljuju “reciklirani političari”, prošli kroz sito i rešeto, kroz više mašina koje su ih mlele, oblačili razna odela i pričali raznorauzne priče, zaboravljajući i sami šta su juče rekli. I ti reciklirani političlari očekuju od naroda da im veruje. I da ga oni vode u bolju budućnost farbajući vrata RTS-a u pink. Ili izvodeći druge kerefeke, koje nikom živom ne mogu da budu zanimljive, osim njima samima i najbližima, koji ne bi da im se zamere.
Laički posmatrano sa strane (uopšte nije potrebna neka ozbiljna analiza) – Vučić može da spava mirno i slobodno da sanja novi mandat, jer će mu se snovi stopostotno ostvariti. Kad se probudi, neće se ni sećati ovih nesuvislih košmara.
13.Oktobar
