Priča radnika Fijata u Kragujevcu još nije završena. Negodovanja, pa protesti, pa obećanja, pa dogovor da se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem sastanu sutra u 9 sati.
Vlada Republike Srbije i rukovodstvo Stelantisa, u okviru koje posluje i Fijatova fabrika u Kragujevcu, održali su u subotu sastanak kako bi potvrdili ono što je već dogovoreno tokom prethodnih razgovora, saopšteno je iz Vlade Srbije. Dodaje se da je Stelantis unapredio program koji se tiče rada u inostranstvu, a zaposleni u Fijatu se pozivaju da se za njega prijave.
“Cilj je bio da se definišu sledeći koraci u transformaciji fabrike u Kragujevcu, što u ovoj fazi podrazumeva ponuđeno privremeno premeštanje u inostranstvo i pokretanje aktivnosti instaliranja nove električne platforme u fabrici u Srbiji za proizvodnju kompaktnih vozila od sredine 2024 godine” navodi se u saopštenju Vlade.
Stelantis se obavezao da će garantovati radna mesta zaposlenima Fijata posle povratka iz inostranstva, a takođe se obavezao da ispuni i sve ostale uslove koji proizilaze iz prava radnika po Zakonu. To su, na dogovoru sa premijerkom Anom Brnabić, radnici i prihvatili. U međuvremenu se nešto dogodilo, pa su radnici počeli da protestvuju i prekršili dogovor da sačekaju i konačno se sa Vladom Srbije dogovore o svim detaljima. Premijerka Ana Brnabić je, posle radničkog protesta poručila da to nije u redu i da su radnici prekršili dogovor, kao i sporazume da se ne izlazi u javnost sa konačnim stavom o otpremninama ili o tome šta će biti ponuđeno onima, koji su proglašeni tehnološkim viškom, dok se ne završi proces prijave radnika za inostranstvo. Sasvim je normalno i razumljivo da se radnici brinu za svoju
sudbinu i boje se da ne budu prevareni. A ko ne bi na njihovom mestu. Pozivaju se na kapitalističke zemlje u svetu gde se radnici bogato nagrađuju, kada postanu tehnološki višak. U redu je to, ali mi nismo bogata kapitalistička zemlja. Mi još uvek nismo ni istinski kapitalistička zemlja. A nismo ušli ni u Evropu, koja nam i ne treba mnogo, ali je tu kada treba da nas saplete, i još smo daleko od mnogih stvari, svojstvenih tim kapitalističkim zemljama na koje se pozivamo, i želimo da ugledamo.
Osim toga iz daljine se uopšte i ne vidi trulež sistema kapitalističkih zemalja, njegove manjkavosti, nehumanost i ne briga za radnika u ovakvim situacijama, iako se neprekidno na papiru pozivaju na poštovanje svih ljudskih prava. Mi vidimo ono što želimo da vidimo i registrujemo primere koji nam idu u prilog. Žmureći na sve ostalo i optužujući državu za nebrigu o radnicima.
Radnici Fijata su dobili ponudu da se sastanu s predsednikom Vučićem sutra i da dobiju pisane garancije kada sklope dogovor. Međutim, i to ne valja. Koalicija „Moramo” se oglasila sa pitanjem: „Da li je Vučić jedina adresa koja funkcioniše u ovoj državi”. Pa trebalo bi da nije, ali ako već želi da razgovara sa radniicima Fijata i da svi zajedno pokušaju da pronađu rešenje, što ne bi.
Mnogo je lako sve kritikovati sa strane, a ne nuditi nikakvo rešenje i biti bez predloga. Je li neko od kritičara pokušao da se nađe na suprotnoj strani, i upita sebe: A šta sad. Teško da je to učinio. Jer da jeste, svako od opozicionara bi se ponašao sasvim drugačije, i mnogo konstruktivnije. Razume se ako ga je briga za radnike, i ako na ovakav način ne prikuplja sitne političke poene. Uostalom, da je lako biti na vlasti, sa punom odgovornošću za svaki učinjeni potez, i Vojislav Šešelj bi bio, jer je imao prilike. Uvek je birao opoziciju, zato što je daleko lakše da pričaš, nego da radiš i odgovaraš za urađeno. Dakle, da se prvo skoči, pa onda kaže hop. Odnosno da se čuje krajnji rezultat dogovora, pa onda drvlje i kamenje, ako treba.
24. jun
