Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO DA NE KAŽEM – PROPAGANDNI RAT

ŠTO DA NE KAŽEM – PROPAGANDNI RAT

0
Rusija Srbija Ukrajina

I dalje se ratuje. Oružjem i informacijama. Propagandni rat je prljaviji od rata oružjem. Neretko sukob rasplamsava, unoseći zabune lažnim informacijama i poluistinama. A one su gore od laži.

Ratna propaganda je odvajkada postojala, ali ova današnja nema meru. Zapadna ratna propaganda danas je u tolikoj meri postala obmanjujuća, da već zalazi u područje ne samo komičnog, već i bizarnog. Pa ako dobro ne uključiš mozak, ne protreseš sve činjenice u glavi, ne uporediš i ne razmisliš, vrlo lako možeš da sklizneš u „ura filozofiju“. O kojoj god strani u sukobu da je reč – Ukrajini ili Rusiji, a posebno ako je reč o „učesnicima u sukobu iz senke“. Onih, koji ne ginu, ali druge teraju da ginu.

„Ruska vojska se nalazi u velikim problemima“ – čitam ovih dana „pouzdane“ informacije britanske tajne službe, koja svetsku javnost obaveštava o tajnim podacima do kojih je došla. Svakom, iole normalnom čoveku, mora da bode oči činjenica da se „tajni podaci saopštavaju svetskoj javnosti“. Smešno, odnosno bizarno. Obaveštajna služba jedne države čija je ustavna obaveza da podatke čuva u tajnosti, o njima obaveštava svetsku javnost. Ovde ili sa službom, ili sa podacima nešto nije u redu. Rekla bih da je u pitanju i jedno i drugo.

Metod „Pričam ti priču“ je oduvek imao prođu u običnom svetu. Još ako ga svojim pričama u medijima začine neki penzionisani američki generali, pali sto posto. Satima su u stanju da raspredaju koještarije o „očajnom stanju u ruskoj vojsci i o beznađu Putina“. Neko će im poverovati, ima takvih, ima puno takvih rekla bih.

U međuvremenu ruska vojska ostvaruje svoje zacrtane ciljeve korak po korak i ne oglašava se mnogo. Osim što se tu i tamo javi Marija Zaharova da u dve tri rečenice prevede neku zapadnjačku „budalaštinu“, i ništa više.

Čoveku, običnom čoveku, je kao lebac potrebna neka razumna i objektivna informacija. Dopala mi se analiza jednog italijanskog novinara koji je u startu rekao da prema Putinu ne gaji neke posebne simpatije. Ali je naglasio da Putin ispunjava sve zacrtane planove.

„Zauzimanjem Mariupolja Rusija, ne samo da kompletira čitavu obalu Azovskog mora,već ostvaruje i teritorijalnu povezanost Donbasa i Krima. Oslobađanje Mariupolja je – kaže on – ključni momenat u ovoj specijalnoj operaciji. Uz dalje teritorijalno napredovanje na jugu i istoku i uz opkoljena tri najveća ukrajinska grada (Kijev, Harkov i Odesa), Rusija će dobiti dobru poziciju za pregovore i za prihvatanje njenih uslova.

Prema njegovim rečima – ukoliko Ukrajina pod pritiskom Amerikanaca odbije ruske uslove, to će značiti daljnje gubljenje teritorija, ali nažalost i povećanje žrtava u ovom bratoubilačkom ratu.“

Prosto ko pasulj, ali neko ne shvata ili neće da shvati. A kako stvari stoje „Amerikanci su se odlučili za nastavak patnje ukrajinskog naroda“. Puneći mu u međuvremenu glavu „dobronamernim savetima“ – „kako njihova zemlja može pobediti u ovom ratu“. Dok vođu ukrajinskog naroda šetaju ko cirkusanta po evriopskim parlamentima, a on jadan ne zna kome carstvu da se prikloni. Kuka i zapomaže, traži pomoć, ali mu sve veći broj zemalja okreće leđa.

Nije lako ni Rusiji koja je trenutno pod nezapamćenim sankcijama. Sudeći po njenim potezima, ona se za to pripremala. Izgleda da Rusi neće biti gladni, gladovaće evropejci. Kina i Indija, treća i četvrta vojna sila na svetu, se nisu pridružile sankcijama. Neće ni Turska, reče juče Erdogan. Tu su i brojne druge sitne zemlje, među kojima je i Srbija. Ispravno ili ne, videćemo.

Nekako se čini da je projekat globalne izolacije Rusije – propao u startu. Što se vidi i po nervozi u Evropskoj uniji, koja se kuraži i busa u grudi, a potajno ne zna gde će i kako će. Reče Makron pre par dana „Želja mi je da Kina ne podrži Rusiju“. Puste želje Makrona, a i mnogih drugih evropskih lidera koji su se napecali na udicu, ko mladi majmuni.

Priznali to ili ne – Rusija vojno ne može biti poražena. To se vidi posle ovih mesec dana ratovanja. A multipolarni svet se već rađa iz ruševina. Na SAD-u i Zapadu je da prihvate ovu realnost i založe se za mir u svetu, jer oni to mogu. Druga opcija, pa postoji…….ali bolje da ta opcija ne bude u opciji.

Što se običnog naroda u čitavom svetu tiče, bilo bi najbolje da se svi zajedno pomolimo za što skoriji završetak rata u Ukrajini.Zarad naroda u Ukrajini kojeg su gurnuli u rat, zarad svih naroda na svetu, koji ne zaslužuju da ginu zbog suludnjačke politike svojih vođa.

26. mart

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde